Jov
1 Tada Jov odvrati:
2 „Dokle ćete me mučiti
i satirati rečima?
3 Već ste me deset puta izgrdili
i nije vas stid što me napadate.
4 Pa i da je istina da sam zastranio,
moja zabluda se samo mene tiče.
5 Ako hoćete da se uzvisite nada mnom
i da moje poniženje protiv mene upotrebite,
6 onda znajte da mi je Bog naneo nepravdu
i svoju mrežu razapeo oko mene.
7 Da, vičem: ‚Nepravda!‘ ali odgovor ne dobijam,
zapomažem, ali pravde nema.
8 Put mi je zagradio da ne mogu da prođem,
staze mi je zavio u tamu.
9 Moju čast je svukao sa mene
i krunu mi skinuo s glave.
10 Sa svih strana me rastrže, dok me ne bude.
Moju nadu je kao drvo iščupao.
11 Gnevom je planuo na mene
i u neprijatelje me ubraja.
12 Njegove čete složno nadiru;
do mene put nasipaju
i oko mog šatora se utaboruju.
13 Od mene je udaljio braću,
prijatelji se od mene otuđili.
14 Rodbine moje više nema,
prijatelji me zaboravili.
15 Gosti i služavke smatraju me strancem,
tuđinac sam u njihovim očima.
16 Svog slugu zovem, a on se ne odaziva,
iako ga svojim ustima zaklinjem.
17 Moj dah je mrzak mojoj ženi,
rođena braća me se gnušaju.
18 Čak me i dečaci preziru;
kad naiđem, oni mi se rugaju.
19 Odvratan sam prijateljima najbližim,
protiv mene su oni koje sam voleo.
20 Kost i koža postadoh,
za dlaku sam živu glavu izvukao.
21 „Smilujte mi se, prijatelji, smilujte,
jer Božija ruka me je udarila.
22 Zašto me kao i Bog gonite?
Zar se još niste mog mesa nasitili?
23 O, kad bi se moje reči mogle pribeležiti,
kad bi se u knjigu zapisale,
24 kad bi se gvozdenom i olovnom pisaljkom
zauvek u stenu urezale.
25 Znam da moj Otkupitelj živi
i da će na kraju ustati nad zemljom.
26 I kad mi se koža raspadne,
u svom telu videću Boga.
27 Hoću svojim, a ne tuđim očima da ga vidim.
O, kako srce u meni za tim žudi!
28 Ako kažete: ‚Kako ćemo ga mi goniti
kad je u njemu koren nevolje?‘
29 tada se sami bojte mača,
jer srdžba će biti kažnjena mačem.
I tada ćete znati da ima suda.”
