Satana iskušava Jova drugi put
1 Jednog dana sinovi Božiji opet dođoše da se pokažu pred Jehovom, a s njima dođe i Satana.
2 „Odakle dolaziš?” upita Jehova Satanu.
A Satana mu odgovori: „Sa lutanja zemljom. Obišao sam je uzduž i popreko.”
3 „Da li si zapazio mog slugu Jova, da mu niko na zemlji nije ravan?” upita ga Jehova. „To je čovek besprekoran i čestit, koji se boji Boga i kloni zla. I on se i dalje drži svoje čestitosti, iako si me ti nagovorio da ga bez razloga upropastim.”
4 A Satana odvrati: „Koža za kožu! Čovek će za svoj život dati sve što ima. 5 Ali, ispruži ruku i takni mu kosti i meso, i on će te prokleti u lice.”
6 „Dobro”, reče Jehova Satani, „on je u tvojim rukama. Samo mu poštedi život.”
7 I Satana ode od Jehove, pa udari Jova bolnim čirevima od tabanâ do temena.
8 Jov uze parče crepa, pa se njime češao dok je sedeo u pepelu.
9 „Zar ćeš i dalje da se držiš svoje čestitosti?” upita ga njegova žena. „Prokuni Boga i umri.”
10 A on odvrati: „Govoriš kao bezumnica. Zar da od Boga prihvatamo dobro, ali ne i zlo?”
I, uprkos svemu, Jov ne zgreši svojim ustima.
11 Kada su Jovova tri prijatelja – Elifaz Temanac, Bildad Šuahovac i Cofar Naamac – čuli za nevolje koje su ga snašle, svaki od njih krenu od kuće, pa se sastadoše i dogovoriše da odu da mu izjave saučešće i da ga uteše. 12 A kada su ga izdaleka ugledali, jedva ga prepoznaše. Tada briznuše u glasan plač, pa razdreše svoju odeću i posuše glavu prašinom bacajući je ka nebu. 13 Potom su s njim sedam dana i sedam noći sedeli na zemlji. I niko mu ne reče ni reči, jer su videli koliki je njegov bol.
