² „Moje me mučne misli nagone da odgovorim
    zbog onog što u sebi osećam.
³ Čujem prekor koji me vređa,
    pa me razum tera da odgovorim.
⁴ Svakako znaš kako je od davnina,
    otkad je čovek stavljen na zemlju:
⁵ da je likovanje opakoga kratkog veka,
    da radost bezbožnika traje samo tren.
⁶ Makar mu gordost doseže do neba
    i glava mu dodiruje oblake,
⁷ poput svog izmeta, zauvek će nestati.
    Oni koji ga videše, govoriće: ‚Gde je?‘
⁸ On odleće kao san, da se više ne nađe,
    kao noćno priviđenje odagnan.
⁹ Oko koje ga je videlo više ga neće videti,
    njegovo mesto više ga neće gledati.
¹⁰ Deca će mu od sirotinje tražiti pomoć;
    svojim rukama će vratiti što je oteo.
¹¹ Mladalačka krepkost njegovih kostiju
    s njim će u prašinu leći.
¹² Iako je zlo slatko u njegovim ustima,
    pa ga pod jezikom krije,
¹³ iako pazi da ga ne proguta,
    pa ga u ustima čuva,
¹⁴ hrana mu u želucu postaje kisela,
    u zmijski otrov u njemu se pretvara.
¹⁵ Izbljuvaće bogatstvo koje je progutao,
    Bog će mu ga isterati iz želuca.
¹⁶ Zmijski otrov će sisati,
    ubiće ga jezik ljute guje.
¹⁷ Potoke neće videti,
    ni reke kojima teče med i mleko.
¹⁸ Plod svoga truda vratiće nepojeden,
    u dobiti od trgovanja neće uživati,
¹⁹ jer je tlačio i satirao siromahe,
    otimao kuće koje nije digao.
²⁰ Nema kraja njegovoj pohlepi,
    neće ga spasti blago njegovo.
²¹ Ničeg više nema što bi proždro,
    blagostanje mu neće potrajati.
²² Usred obilja velika muka će ga snaći,
    svom silinom jad se oboriti na njega.
²³ Kad svoj želudac napuni,
    Bog će svoj gnev plamteći na njemu iskaliti
    i zasuti ga kišom udaraca.
²⁴ Ako gvozdenom oružju i izmakne,
    probošće ga strela bronzana.
²⁵ Iz svojih leđa on je izvlači,
    blistavi šiljak iz svoje žuči.
    Užas ga spopada,
²⁶ potpuna tmina na blaga mu vreba.
    Progutaće ga oganj ni od koga podjaren
    i proždreti sve u šatoru njegovom.
²⁷ Nebesa će njegovu krivicu razotkriti,
    zemlja protiv njega ustati.
²⁸ Kuću će mu odneti poplava,
    vodena bujica na dan Božije srdžbe.
²⁹ Takvu je sudbinu Bog odredio opakome,
    to je nasledstvo koje mu je Bog dodelio.”