1 „Zašto Svesilni ne odredi vremena za sud?
Zašto te dane ne vide oni koji ga znaju?
2 Ljudi pomeraju međaše,
ukradu stado, pa ga napasaju.
3 Odvode magarca koji siročadi pripada
i udovičinog vola uzimaju kao zalog.
4 Uboge guraju sa staze;
sakriva se sva sirotinja zemlje.
5 Da, kao divlja magarad u pustinji,
sirotinja jutrom rani da nađe hrane,
hrane u pustari za svoju decu.
6 Krmivo skuplja po njivama
i pabirči po vinogradima opakih.
7 Gola provodi noć, jer nema odeće,
ni čime bi se pokrila na studeni.
8 Pokisla od pljuska gorskog,
hridine grli, jer nema zaklona.
9 Opaki siroče otkidaju od dojke,
sirotinjsko dete uzimaju kao zalog.
10 Sirotinja ide gola, jer nema odeće;
snopove žita nosi, a gladna ostaje.
11 Masline gnječi među maslinjacima,
u muljači gazi, a žedna ostaje.
12 Iz grada dopire jecanje ljudi
i ranjenici zapomažu.
Ali Bog se na sve to oglušuje.
13 „Ima ih koji se bune protiv svetlosti,
koji njene puteve ne poznaju,
niti se njenih staza drže.
14 Ubica ustaje pre svanuća
i siromaha i ubogoga ubija,
a noću je kao kradljivac.
15 Oko preljubnikovo pazi kad će sumrak.
‚Nijedno oko me neće videti,‘
kaže i lice pokriva.
16 Po mraku provaljuju u kuće,
a danju se brižljivo kriju
jer za svetlost ne žele da znaju.
17 Svima im je jutro kao senka smrti,
a njene užase dobro poznaju.
18 Oni su tek pena na površini vode;
prokleto je što im je dodeljeno na zemlji,
pa niko ne ide u vinograde njihove.
19 Kao što žega i suša otopljen sneg odnose,
tako i Šeol odnosi grešnike.
20 Zaboravlja ih utroba koja ih je rodila;
crv se njima sladi.
Opakih se više niko ne seća,
oni su kao drvo skršeni.
21 Zlostavljaju nerotkinje, žene bez dece,
a udovicama ne čine dobro.
22 Ali, Bog svojom silom odvlači moćnike;
ako se i održe, život im je neizvestan.
23 U sigurnost ih uljuljka,
ali mu oči motre na njihove puteve.
24 Zakratko se uzvise, a onda nestanu,
padnu i pokupe ih kao i sve druge,
kao klasje budu posečeni.
25 „Ako nije tako, ko će me uterati u laž
i moje reči poništiti?”
