Jov
1 Tada Jov odvrati:
2 „Kako si dobro pomogao nemoćnome!
Kako si samo spasao ruku nejaku!
3 Kako si dobro savetovao onoga ko nema mudrosti!
Koliku si samo pamet pokazao!
4 Čijom li si pomoći izgovorio te reči
i čiji li je duh iz tebe govorio?
5 „Mrtvi se grče od teskobe,
oni ispod vodâ i stanovnika njihovih.
6 Šeol je gô pred Bogom,
Avadon nema pokrova.
7 Bog je nad prazninom sever razastro
i zemlju o ništa obesio.
8 On vode vezuje u svojim oblacima,
a oblak se od njih ne pocepa.
9 On lice punog meseca zaklanja
preko njega svoj oblak razastirući.
10 On je na licu vodâ kružnicu ocrtao,
granicu između svetlosti i tame.
11 Tresu se stubovi nebesa,
prestravljeni njegovom pretnjom.
12 Svojom silom je more ukrotio,
svojom mudrošću Rahava raskomadao.
13 Od njegovog daha nebo se razbistrilo,
ruka mu je hitru zmiju probola.
14 Da, to je samo delić njegovih dela,
samo šapat reči o njemu čujemo,
pa ko da razume grom sile njegove?”
