¹ „A sad, Jove, čuj moje reči,
    obrati pažnju na sve što ću ti reći.
² Svoja usta otvaram,
    jezik mi oblikuje reči pod nepcem.
³ Reči mi naviru iz pravednog srca,
    usne iskreno izriču moje znanje.
⁴ Duh Božiji me je stvorio,
    dah Svesilnoga dao mi je život.
⁵ Odgovori mi, dakle, ako umeš,
    spremi se da mi se usprotiviš.
⁶ Evo i ja sam pred Bogom kao i ti,
    i ja sam od gline sazdan.
⁷ Neću te mučiti strahom,
    ni teškom rukom te pritiskati.

⁸ „Ali, ti si na moje uši rekao –
    jasno sam čuo tvoje reči:
⁹ ‚Čist sam i bez greha;
    nedužan sam, nema krivice na meni.
¹⁰ A ipak je Bog na meni našao manu,
    za svog neprijatelja me smatra.
¹¹ Noge mi stavlja u klade,
    sve moje staze budno nadzire.‘

¹² „Ali, evo ja ti kažem: u tome nisi u pravu,
    jer Bog je veći od čoveka.
¹³ Zašto protiv njega iznosiš optužbe
    da ni na jednu čovečiju reč ne odgovara?
¹⁴ Jer, Bog govori – jednom ovako, drugi put onako –
    ali čovek to ne primećuje.
¹⁵ Kroz snove, kroz noćna viđenja,
    kad dubok san obuzme ljude
    dok na svom ležaju spavaju,
¹⁶ on im na uho govori
    i pretnjama prestravljuje,
¹⁷ da bi čoveka odvratio od njegovih dela
    i sačuvao ga od oholosti,
¹⁸ da bi mu dušu spasao od grobne jame
    i život od strele^[a].
¹⁹ Ili ga kažnjava bolovima na postelji
    i neprestanim sevanjem u kostima,
²⁰ pa se njegovom biću gadi hrana
    i duši njegovoj jelo najukusnije.
²¹ Telo mu naočigled kopni,
    a kosti, nekad pokrivene, ogoljene štrče.
²² Duša mu se grobnoj jami primiče,
    a njegov život glasnicima smrti.
²³ Ali, ako se uz njega nađe anđeo-posrednik,
    jedan od hiljadu,
    da čoveku kaže šta je za njega dobro,
²⁴ da mu se smiluje i kaže:
    ‚Poštedi ga odlaska u grobnu jamu;
    našao sam otkupninu za njega,‘
²⁵ telo mu se podmladi kao u deteta,
    u dane svoje mladosti se vraća.
²⁶ Moli se Bogu, i nalazi milost,
    gleda mu lice i kliče od radosti.
    Bog mu njegovu pravednost vraća.
²⁷ Onda zapeva pred ljudima i kaže:
    ‚Grešio sam i kvario ono što je ispravno,
    ali ne dobih ono što sam zaslužio.
²⁸ Dušu mi je otkupio, da u grobnu jamu ne ode,
    i moj život svetlost će videti.‘
²⁹ Da, Bog sve to čini čoveku
– dva, pa i tri puta –
³⁰ da bi mu dušu odvratio od grobne jame,
    da bi mu zasjala svetlost života.

³¹ „Pazi, Jove, i saslušaj me,
    ćuti, a ja ću govoriti.
³² Ako imaš šta da kažeš, odgovori mi;
    govori, jer hoću da te opravdam.
³³ A ako nemaš odgovora, onda me saslušaj;
    ćuti, i mudrosti ću te poučiti.”