1 Potom Elihu reče:
2 „Čujte moje reči, vi mudri,
saslušajte me, vi učeni.
3 Jer, uho proverava reči
kao što nepce kuša hranu.
4 Sami za sebe razaberimo šta je pravo,
zajedno saznajmo šta je dobro.
5 Jov kaže: ‚Nedužan sam,
a Bog mi uskraćuje pravdu.
6 Iako sam u pravu, za lažova me smatraju;
smrtonosnom strelom sam proboden, iako nisam kriv.‘
7 Koji čovek je kao Jov,
koji prezir pije kao vodu?
8 Sastaje se s onima koji čine zlo,
sa opakima se druži.
9 Jer on kaže: ‚Nikakve koristi čoveku
od toga što bi da ugodi Bogu.‘
10 „Zato me saslušajte, razumni ljudi.
Daleko je od Boga da bi činio zlo,
od Svesilnoga da bi činio nepravdu.
11 On čoveku vraća po njegovim delima,
daje mu prema njegovom vladanju.
12 Ne, Bog nikad ne čini zlo,
niti Svesilni iskrivljuje pravdu.
13 Ko ga je postavio nad zemljom?
Ko mu je ceo svet poverio?
14 Kad bi odlučio da svoj duh i dah povuče,
15 sva bića bi propala zajedno
i čovek bi se u prah vratio.
16 „Ako si razuman, čuj ovo,
saslušaj šta ti govorim.
17 Može li da vlada onaj ko mrzi pravdu?
Zar ćeš Pravednoga i Silnoga da osudiš?
18 Zar nije on Onaj koji caru kaže:
‚Ništarijo‘ i poglavarima: ‚Opaki‘,
19 koji nije pristrastan prema kneževima
i bogatome ne daje prednost nad siromahom,
jer svi su njegovo delo?
20 U jedan tren umiru, usred noći;
narod bude protresen i nestane;
bez ljudske ruke padaju moćnici.
21 Njegove oči motre na čovečije puteve,
on svaki njegov korak vidi.
22 Nema tog mraka ni senke smrti
gde bi se zločinci sakrili.
23 Nije na čoveku da određuje
kada će stupiti na sud pred Bogom.
24 Bog bez istrage satire moćnike
i druge postavlja na njihovo mesto.
25 On dobro zna njihova dela,
pa ih noću obori i zgazi.
26 Kažnjava ih za njihovu opakost
tamo gde svako može da ih vidi,
27 jer su prestali da idu za njim
i zanemarili sve njegove puteve.
28 Zbog njih je vapaj siromahov dopro do njega
i on čuje vapaj potlačenih.
29 Ali, ako se i ne oglasi, ko može da ga osudi?
Ako sakrije lice, ko može da ga vidi?
A on je i nad narodom i nad čovekom
na isti način,
30 da ne zavlada bezbožnik
pa narod odvede u klopku.
31 Ako čovek kaže Bogu:
‚Kriv sam, ali neću više grešiti.
32 Pouči me onom što ne vidim;
ako sam činio nepravdu,
više je neću činiti.‘
33 Da li će ti uzvratiti po tvojoj volji
kad ti njegovu odbijaš?
Ti treba da odlučiš, ne ja;
zato ispričaj šta znaš.
34 Razumni ljudi i mudar čovek koji me čuje
reći će:
35 ‚Jov govori nepromišljeno,
u njegovim rečima nema razboritosti.‘
36 O, kad bi Jov bio iskušan do kraja
zato što kao grešnici odgovara!
37 Svom grehu dodaje pobunu,
rukama prezrivo plješće među nama
i svoje optužbe protiv Boga umnožava.”
