1 Potom Elihu reče:
2 „Zar ti misliš da je to pravedno?
Govoriš: ‚Bog će me opravdati.‘
3 A opet pitaš: ‚Šta mi koristi
i šta dobijam ako ne grešim?‘
4 Odgovoriću na to tebi
i tvojim prijateljima s tobom.
5 Pogledaj nebesa i vidi,
zagledaj se u oblake, onoliko od tebe više.
6 Ako grešiš, šta si uradio Bogu?
Ako je tvojih greha mnogo, da li si mu naudio?
7 Ako si pravedan, šta mu to daješ
ili šta to on prima iz tvoje ruke?
8 Tvoja opakost pogađa samo čoveka sličnog tebi,
tvoja pravednost samo sinu čovečijem koristi.
9 „Ljudi vapiju zbog teškog tlačenja,
traže izbavljenje iz ruke silnikâ.
10 Ali niko ne kaže: ‚Gde je Bog, moj Tvorac,
koji noću daje pesme,
11 koji uči nas više nego zveri
i čini nas mudrijima od ptica?‘
12 Vapiju, ali on ne odgovara
zbog bahatosti zlih.
13 Ne, Bog ne sluša njihove prazne reči,
Svesilni ne mari za njih.
14 Pa koliko će tek manje slušati tebe
kad kažeš da ga ne vidiš,
da je tvoja parnica pred njim,
a da na njega moraš da čekaš,
15 i još da njegov gnev ne kažnjava
i da on za tvoje silno bezumlje ne mari.
16 Tako Jov otvara usta za besmislice
i nepromišljeno umnožava reči.”
