1„Zavapi! Zar će ti se neko odazvati?
Kojem od svetih ćeš se obratiti?
2 Jer, bezumnika ubija ogorčenost,
a glupana kolje zavist.
3 Video sam bezumnika kako pušta koren,
ali ubrzo mu kuću proglasih prokletom.
4 Deca mu daleko od sigurnosti –
satiru ih na sudu, a nikog da ih izbavi.
5 Letinu mu jedu gladni,
kupeći je između trnja,
a žedni žude za njegovim bogatstvom.
6 Nedaća ne izlazi iz zemaljskog praha,
niti nevolja niče iz zemlje.
7 Nego, čovek rađa nevolju
kao što varnice lete uvis.
8 „Ali, ja bih Boga potražio
i pred njega izneo svoj slučaj.
9 On čini čuda neistraživa,
čudesa koja se ne mogu izbrojati.
10 On zemlji daruje kišu
i poljima šalje vodu.
11 Ponižene podiže visoko,
ožalošćenima daje spokoj.
12 On osujećuje naume lukavih,
da im ništa ne pođe za rukom.
13 On mudre hvata u njihovom lukavstvu
i prepredenima mrsi račune.
14 Danju ih obuzima tama
i u podne pipaju kao da je noć.
15 On ubogoga spasava
od njihovog oštrog jezika
i izbavlja ga iz ruke silnika.
16 Tako za siromaha ima nade
i nepravda zatvara usta.
17 „Blago čoveku koga Bog ispravlja.
Zato ne preziri stegu Svesilnoga.
18 Jer, on ranjava, ali i previja,
udara, ali i rukom isceljuje.
19 Izbaviće te iz šest teških nedaća,
a ni u sedmoj te neće zadesiti zlo.
20 U vreme gladi otkupiće te od smrti
i u ratu od sile mača.
21 Štitiće te od opakog jezika,
neće te biti strah kad dođe razaranje.
22 Smejaćeš se razaranju i gladi,
nećeš se plašiti zveri,
23 jer ćeš biti u savezu s kamenjem u polju
i zveri će živeti u miru s tobom.
24 Znaćeš da ti je šator siguran,
obilazićeš svoje imanje i ništa neće manjkati.
25 Znaćeš da ćeš imati mnogo dece,
potomaka kao trave na zemlji.
26 Do groba ćeš stići u punoj snazi,
kao klasje što se skuplja u pravo vreme.
27 Sve smo ovo ispitali, i istina je.
Zato poslušaj i primeni na sebe.”
