Vaskrsenje
(Matej 28:1-10; Marko 16:1-8; Luka 24:1-12)
1 Rano ujutro prvoga dana sedmice, dok je još bio mrak, Mirjam Magdala dođe na grob i vide da je kamen odmaknut sa groba, 2 pa trčeći ode Simonu Petru i onom drugom učeniku, koga je Ješua voleo, i reče im: „Odneli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga stavili!”
3 Tada Petar i onaj drugi učenik izađoše i krenuše prema grobu. 4 Obojica su trčali zajedno, ali je onaj drugi učenik trčao brže od Petra i prvi stigao do groba. 5 On se saže i ugleda zavoje koji su tamo ležali, ali ne uđe. 6 Onda za njim stiže i Simon Petar, pa uđe u grob i vide zavoje koji su tamo ležali. 7 A ubrus koji je bio na Ješuinoj glavi nije ležao zajedno sa zavojima, nego je bio odvojeno savijen na jednom mestu. 8 Tada uđe i drugi učenik, onaj koji je prvi stigao do groba, i vide i poverova. 9 Jer, oni još nisu razumeli Pismo – da Ješua treba da vaskrsne iz mrtvih. 10 Potom se učenici vratiše kući.
Ješua se pokazuje Mariji iz Magdale
(Marko 16:9-11)
11 A Mirjam je stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese se nad grob 12 i ugleda dva anđela u belom kako sede tamo gde je ležalo Ješuino telo – jedan kod glave, a drugi kraj nogu.
13 „Draga ženo”, rekoše joj oni, „zašto plačeš?”
„Odneli su moga Gospoda”, reče im ona, „a ne znam gde su ga stavili.”
14 Kada je to rekla, osvrnu se i ugleda Ješuu kako stoji, ali nije znala da je to on.
15 „Draga ženo”, reče joj Ješua, „zašto plačeš? Koga tražiš?”
A ona, misleći da je to vrtlar, reče: „Gospodaru, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa ću ga ja uzeti.”
16 Tada joj Ješua reče: „Mirjam!”
Ona se osvrnu, pa reče na hebrejskom: „Raboni!” – što znači „Učitelju”.
17 Ješua joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam otišao gore, k Ocu. Nego, idi mojoj braći, pa im reci: ‚Odlazim gore, k svome Ocu i vašem Ocu, i svome Bogu i vašem Bogu.‘”
18 I Mirjam Magdala ode i javi učenicima: „Videla sam Gospoda.”
I ispriča im šta joj je rekao.
Ješua se pokazuje učenicima
(Matej 28:16-20; Marko 16:14-18; Luka 24:36-49)
19 Uveče tog prvog dana sedmice, kada su učenici bili zajedno, a vrata zaključana zbog straha od Judeja, dođe Ješua i stade među njih, pa im reče: „Mir vama.”
20 Kada je to rekao, pokaza im svoje ruke i rebra, a učenici se obradovaše što vide Gospoda.
21 Tada im on opet reče: „Mir vama. Kao što je Otac poslao mene, tako i ja šaljem vas.”
22 Rekavši to, dahnu na njih i reče: „Primite Svetoga Duha. 23 Kome oprostite grehe, oprošteni su, a kome ne oprostite, nisu oprošteni.”
Ješua i Toma
24 A Toma zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, nije bio s njima kada je Ješua došao.
25 Ostali učenici mu rekoše: „Videli smo Gospoda!”
A on im reče: „Dok ne vidim ožiljke od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst na mesto gde su bili klinovi i ne stavim ruku u njegova rebra, ne verujem.”
26 Osam dana kasnije, njegovi učenici su opet bili u kući[a], a s njima i Toma.
Ješua uđe, iako su vrata bila zaključana, i stade među njih, pa reče: „Mir vama.”
27 Onda reče Tomi: „Stavi svoj prst ovamo i pogledaj moje ruke. Ispruži ruku, pa je stavi u moja rebra. I nemoj da budeš neveran, nego veran.”
28 „Moj Gospod i moj Bog!” odvrati Toma.
29 A Ješua mu reče: „Zato što si me video, poverovao si. Blago onima koji nisu videli, a poverovali su.”
30 Ješua je pred svojim učenicima učinio još mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. 31 Ali ovo je zapisano da verujete da Ješua jeste Hristos, Sin Božiji, i da, verujući, imate život u njegovom imenu.
