Ješua hrani pet hiljada ljudi

(Matej 14:13-21; Marko 6:30-44; Luka 9:10-17)

¹ Posle toga Ješua ode na drugu obalu Galilejskog – to jest Tiverijadskog – mora, ² a za njim pođe silan narod, jer su videli znamenja koja je učinio na bolesnima. ³ Ješua se pope na goru i sede sa svojim učenicima. ⁴ (A približavao se judejski praznik.)

⁵ Ješua je podigao pogled i ugledao silan narod kako ide k njemu.„Gde možemo da kupimo hleba da ovi jedu?” Ješua upita Filipa.

⁶ To je rekao da bi ga iskušao, jer je već znao šta će učiniti.

⁷ F„Ni dvesta dinara¹dvesta dinara Jedan dinar je imao vrednost jedne nadnice. ne bi bilo dovoljno za više od jednog zalogaja hleba za svakog.” – odgovori mu Filip

⁸ Andreja, brat Simona Petra, jedan od njegovih učenika – reče mu: ⁹ „Ovde je jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribice, ali šta je to na toliki narod.”

¹⁰ „Neka ljudi posedaju.” reče im Ješua

Na tom mestu je bilo mnogo trave, pa muškarci, njih oko pet hiljada, posedaše.

¹¹ Tada Ješua uze one hlebove, izgovori blagoslove Bogu, pa ih razdeli onima koji su sedeli, a Ješua tako razdeli i ribe – i jeo je koliko god je ko hteo.

¹² Kada su se najeli, reče svojim učenicima Ješua:  „Pokupite preostale komadiće, da ništa ne propadne.”

¹³ I oni ih pokupiše i napuniše dvanaest korpi komadićima preostalim od pet ječmenih hlebova koje su ljudi jeli.

¹⁴ Kada su ljudi videli znamenje koje je Ješua učinio, rekoše: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!”

¹⁵ A Ješua je znao da nameravaju da dođu i da ga na silu proglase za cara, pa se opet povuče u goru, sasvim sâm.

Ješua hoda po vodi

(Matej 14:22-27; Marko 6:45-52)

¹⁶ Kada je palo veče, njegovi učenici siđoše do mora, ¹⁷ uđoše u čamac i otisnuše se preko mora ka Kafarnaumu. Već se bilo i smračilo, a Ješua još nije bio došao k njima. ¹⁸ I more se uzburkalo od silnog vetra koji je zaduvao. ¹⁹ Kada su preveslali oko dvadeset pet do trideset stadija²oko … stadija Oko pet do šest kilometara., ugledaše Ješuu kako hoda po moru i približava se čamcu, i uplašiše se.

²⁰ A Ješua im reče: „To sam ja, Ješua ne bojte se.”

²¹ Oni htedoše da ga ukrcaju u čamac, ali se čamac odmah stvori na obali prema kojoj su bili krenuli.

Ješua je hleb života

²² Sutradan narod koji je ostao na drugoj strani mora primeti da je tamo samo jedan čamac i da Ješua nije ušao u čamac sa svojim učenicima, nego da su oni otišli sami. ²³ A iz Tiverijade pristaše drugi čamci blizu mesta gde su jeli hleb za koji je Gospod zahvalio Bogu.²⁴ Kada je, dakle, narod video da nema ni Ješue ni njegovih učenika, ukrcaše se u čamce i odoše u Kafarnaum da ga potraže.

²⁵ A kada su ga našli na drugoj strani mora, upitaše ga: „Rabi, kada si došao ovamo?”

²⁶ „Istinu vam kažem, vi me ne tražite zato što ste videli znamenja, nego zato što ste jeli hleb i najeli se.” – reče im Ješua .²⁷ Radite, ali ne za propadljivu hranu, nego za hranu koja traje do večnog života, a nju će vam dati Sin čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.³u nekim prevodima, jer ga je Bog potvrdio

²⁸ Oni ga upitaše: „Šta da učinimo da bismo činili Božija dela?”

²⁹ „Ovo je Božije delo: da verujete u onoga koga je on poslao.” – odgovori Ješua.

³⁰ Tada ga oni upitaše: „Koje ćeš, dakle, znamenje učiniti, da ga vidimo i da ti poverujemo? Koje je tvoje delo? ³¹ Naši praoci su jeli manu u pustinji, kao što je zapisano: ‚Dade im hleb sa neba da jedu.‘”

³² Ješua im reče: „Istinu vam kažem, nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb sa neba. ³³ Jer, Božiji hleb je onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.”

³⁴ „Gospode, daj nam zauvek toga hleba.” rekoše mu.

³⁵ „Ja sam hleb života, reče im Ješua. Ko dođe k meni, neće ogladneti, i ko u mene veruje, neće nikada ožedneti. ³⁶ Ali rekao sam vam: videli ste me, a ipak ne verujete. ³⁷ Svako koga mi Otac daje, doći će k meni i neću odbaciti onoga ko mi dođe. ³⁸ Jer, nisam sišao sa neba da izvršavam svoju volju, nego volju Boga koji me je poslao. ³⁹ A ovo je volja Boga koji me je poslao: da ne izgubim nijednoga od onih koje mi je dao, nego da ih vaskrsnem Poslednjega dana. ⁴⁰ Jer, ovo je volja moga Oca: ko god vidi Sina i veruje u njega, da ima večni život i da ga ja vaskrsnem Poslednjega dana.”

⁴¹ Tada Judeji počeše da gunđaju protiv njega zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao sa neba.”

⁴² „Zar ovo nije Ješua, Josifov sin?” rekoše. „Zar mu ne poznajemo oca i majku? Kako sad govori: ‚Sišao sam sa neba‘?”

⁴³ „Ne gunđajte među sobom”, reče im Ješua. ⁴⁴ „Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, i ja ću ga vaskrsnuti Poslednjega dana. ⁴⁵ U Prorocima piše: ‚Bog će poučiti sve ljude.‘ Ko god sluša Boga i prihvati njegovo učenje, dolazi k meni. ⁴⁶ Niko nije video Boga osim onoga koji je došao od Boga – on je video Oca. ⁴⁷ Istinu vam kažem: ko veruje, ima večni život. ⁴⁸ Ja sam hleb života. ⁴⁹ Vaši praoci su jeli manu u pustinji i pomrli. ⁵⁰ A ovo je hleb koji silazi sa neba – da ga čovek jede i da ne umre. ⁵¹ Ja sam živi hleb koji je sišao sa neba. Ko bude jeo ovaj hleb, živeće doveka. Ovaj hleb je moje telo, koje ću dati za život sveta.”

⁵² Tada Judeji počeše žestoko da raspravljaju među sobom, govoreći: „Kako ovaj može da nam dâ svoje telo da jedemo?”

⁵³ „Istinu vam kažem”, reče im Ješua, „ako ne jedete telo Sina čovečijega i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi. ⁵⁴ Ko jede moje telo i pije moju krv, ima večni život i ja ću ga vaskrsnuti Poslednjega dana. ⁵⁵ Moje telo je istinsko jelo i moja krv istinsko piće. ⁵⁶ Ko jede moje telo i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu. ⁵⁷ Kao što je mene poslao živi Otac, i ja živim zbog Oca, tako će i onaj ko mene jede živeti zbog mene. ⁵⁸ Ovo je hleb koji je sišao sa neba, i on nije kao onaj koji su jeli vaši praoci u pustinji i pomrli. Ko jede ovaj hleb, živeće doveka.”

⁵⁹ Ješua je ovo izrekao dok je učio narod u sinagogi u Kafarnaumu.

Reči večnoga života

⁶⁰ Kada su ovo čuli, mnogi njegovi učenici rekoše: „Teške su to reči. Ko može da ih prihvati?⁴prihvati Ili: sluša.”

⁶¹ Ješua je sam od sebe znao da njegovi učenici gunđaju, pa im reče: „Zar vas ovo učenje sablažnjava? ⁶² A šta ako budete videli Sina čovečijega kako ide gore, onamo gde je bio pre? ⁶³ Duh je ono što oživljava, a telo ništa ne koristi. Reči koje sam vam govorio, duh su i život su. ⁶⁴ Ali ima među vama onih koji ne veruju” – jer je od početka znao koji su oni koji neće verovati i ko je onaj koji će ga izdati.

⁶⁵ Onda reče: „Zato sam vam i rekao da niko ne može da dođe k meni ako mu nije dato od Oca.”

⁶⁶ Tada se mnogi njegovi učenici vratiše i više nisu išli s njim.

⁶⁷ Ješua upita Dvanaestoricu: „Da možda i vi ne želite da odete?”

⁶⁸ „Kome da idemo, Gospode?” odgovori mu Simon Petar. „Ti imaš reči večnoga života, ⁶⁹ i mi verujemo i znamo da si ti Svetac Božiji.”

⁷⁰ A Ješua im reče: „Zar nisam ja izabrao vas dvanaestoricu? A ipak je jedan od vas satan!”

⁷¹ Rekao je to o Judi, sinu Simona Iskariotskog, jer je on bio taj koji će ga izdati, iako je bio jedan od Dvanaestorice.