Izlečenje slepog od rođenja

¹ Dok je prolazio onuda, ugleda čoveka slepog od rođenja.

² „Rabi”, upitaše ga njegovi učenici, „ko je zgrešio, ovaj čovek ili njegovi roditelji, pa se rodio slep?”

³ „Nije zgrešio ni on, a ni njegovi roditelji”, reče Ješua, „nego je to zato da se na njemu pokažu Božija dela. ⁴ Dok je dan, treba da činim dela Onoga koji me je poslao. Dolazi noć, kada niko ne može da radi. ⁵ Dok sam na svetu, svetlost sam sveta.”

⁶ Kada je to rekao, pljunu na zemlju i od pljuvačke napravi blato, pa slepome blatom premaza oči.

⁷ „Idi”, reče mu, „umij se u jezercu Siloamu” – što znači „Poslan”.

I čovek ode, umi se, pa se vrati gledajući.

⁸ A njegovi susedi i oni koji su ga ranije viđali kao prosjaka upitaše: „Zar ovo nije onaj koji je sedeo i prosio?”

⁹ Jedni rekoše: „On je”, a drugi: „Nije, samo liči na njega.”

A on reče: „Ja sam.”

¹⁰ „Pa kako su ti se otvorile oči?” upitaše ga.

¹¹ „Čovek koji se zove Ješua napravio je blato i njime mi premazao oči”, odgovori im on, „i rekao mi: ‚Idi na Siloam i umij se.‘ I ja sam otišao, pa kad sam se umio, progledah.”

¹² „Gde je on?” upitaše ga.

A on reče: „Ne znam.”

Fariseji ispituju izlečenoga

¹³ Tada nekadašnjeg slepoga odvedoše farisejima. ¹⁴ A onog dana kada je Ješua napravio blato i otvorio mu oči bila je subota. ¹⁵ Zato ga fariseji upitaše o tome kako je progledao.

„Premazao mi je oči blatom”, reče im on, „i ja sam se umio i sada vidim.”

¹⁶ Tada neki fariseji rekoše: „Ovaj čovek nije od Boga, jer ne poštuje subotu.”

A drugi upitaše: „Kako može grešnik da čini takva znamenja?”

I među njima dođe do podvojenosti.

¹⁷ Onda ponovo rekoše slepome: „Šta ti kažeš za njega? Tvoje oči je otvorio.”

A on reče: „On je prorok.”

¹⁸ Ali Judeji ne poverovaše da je bio slep i da je progledao dok ne pozvaše njegove roditelje.

¹⁹ „Je li ovo vaš sin za koga kažete da se rodio slep?” upitaše ih. „Kako to da sad vidi?”

²⁰ „Znamo da je ovo naš sin”, odgovoriše njegovi roditelji, „i znamo da se rodio slep. ²¹ Ali, kako to da sad vidi i ko mu je otvorio oči, ne znamo. NJega pitajte. Punoletan je i može sam za sebe da govori.”

²² NJegovi roditelji su to rekli, jer su se bojali Judeja, pošto su Judeji odlučili da iz sinagoge izbace svakoga ko Ješuu prizna za Hrista. ²³ Zbog toga njegovi roditelji rekoše: „Punoletan je. NJega pitajte.”

²⁴ Tada Judeji još jednom pozvaše nekadašnjeg slepoga, pa mu rekoše „Daj slavu Bogu.^[a] Znamo da je taj čovek grešnik.”

²⁵ A on im odgovori: „Da li je grešnik, ne znam. Znam samo da sam bio slep, a sada vidim.”

²⁶ „Šta ti je uradio?” upitaše ga oni. „Kako ti je otvorio oči?”

²⁷ „Već sam vam rekao”, odgovori im on, „ali niste slušali. Zašto hoćete da to opet čujete? Da nećete i vi da postanete njegovi učenici?”

²⁸ Tada ga oni izvređaše, pa mu rekoše: „Ti si njegov učenik, a mi smo Mojsijevi učenici. ²⁹ Znamo da je Bog govorio Mojsiju, a za ovoga ne znamo ni odakle je.”

³⁰ A čovek im reče: „Baš čudno da ne znate odakle je, a on mi je otvorio oči. ³¹ Znamo da Bog ne uslišava grešnike, već uslišava onoga ko je pobožan i ko izvršava njegovu volju. ³² Niko nikad nije čuo da je neko otvorio oči čoveku slepom od rođenja. ³³ Da ovaj nije od Boga, ne bi mogao ništa da učini.”

³⁴ „Rodio si se ogrezao u gresima”, rekoše oni, „a usuđuješ se nas da učiš!”

I izbaciše ga napolje.

Duhovno slepilo

³⁵ Ješuaje čuo da su ga izbacili, pa ga nađe i upita: „Veruješ li u Sina čovečijega?”

³⁶ „A ko je on, gospodaru”, reče ovaj, „da poverujem u njega.”

³⁷ „Video si ga”, reče mu Ješua. „On je onaj koji s tobom razgovara.”

³⁸ „Verujem, Gospode”, reče on i pokloni mu se.

³⁹ A Ješua reče: „Radi suda sam došao na ovaj svet – da progledaju oni koji ne vide, a oslepe oni koji vide.”

⁴⁰ To su čuli fariseji koji su bili s njim, pa ga upitaše: „Zar smo i mi slepi?”

⁴¹ „Da ste slepi”, reče im Ješua, „ne biste imali greha. Ali, pošto kažete: ‚Vidimo‘, vaš greh ostaje.”