Svetost žrtava

¹ Jehova reče Mojsiju: ² „Kaži Aaronu i njegovim sinovima da se s poštovanjem odnose prema svetim žrtvama koje Izraelci odvajaju za mene, da ne oskvrnave moje sveto ime. Ja sam Jehova.

³ „Kaži im: ‚Iz pokolenja u pokolenje, ako neki od vaših potomaka bude nečist, a ipak priđe svetim žrtvama koje Izraelci odvajaju za Jehovu, neka se odstrani od mene. Ja sam Jehova.

⁴ „‚Ako bi neki Aaronov potomak imao zaraznu kožnu bolest ili izliv iz tela, neka ne jede svete žrtve sve dok se ne očisti. A biće nečist i ako dotakne nešto što je leš učinio nečistim; ili muškarca koji ima izliv semena; ⁵ ili ako dotakne neko stvorenje koje gmiže; ili čoveka nečistog od bilo koje vrste nečistoće. ⁶ Ako dotakne bilo šta od ovoga, biće nečist do večeri i ne sme da jede svete žrtve dok se ne okupa u vodi. ⁷ Kada sunce zađe, biće čist, i tada može da jede svete žrtve, jer su one njegova hrana. ⁸ Neka ne jede ništa uginulo ni ono što su rastrgle životinje. Od toga bi postao nečist. Ja sam Jehova. ⁹ Neka se sveštenici drže onoga što tražim, da ne navuku na sebe greh, pa poginu zato što su se prema tome odnosili s prezirom.

¹⁰ „‚Niko osim sveštenikove porodice ne sme da jede svete žrtve, pa tako ni sveštenikov gost ni najamnik. ¹¹ Ali rob koga je sveštenik kupio novcem i rob koji je rođen u njegovoj kući smeju da jedu njegovu hranu. ¹² Ako se sveštenikova kći uda za nekoga ko nije sveštenik, ne sme da jede nijedan od svetih darova. ¹³ Ali, ako sveštenikova kći postane udovica ili se razvede dok još nema dece, pa se vrati da živi u očevoj kući kao u svojoj mladosti, onda sme da jede očevu hranu. Niko osim sveštenikove porodice ne sme da je jede.

¹⁴ „‚Ako bi neko greškom jeo svetu žrtvu, neka je nadoknadi svešteniku i doda još petinu njene vrednosti. ¹⁵ Neka sveštenici ne skvrnave svete žrtve koje Izraelci prinose Jehovi ¹⁶ dopuštajući Izraelcima da jedu svete žrtve i tako navlačeći na njih krivicu koja iziskuje naknadu. Ja sam Jehova, koji ih čini svetima.‘”

¹⁷ Jehova reče Mojsiju: ¹⁸ „Kaži Aaronu i njegovim sinovima i svim Izraelcima: ‚Ako neko od Izraelaca ili došljak u Izraelu dovede životinju kao dar – kao žrtvu zavetnu ili kao žrtvu dragovoljnu – da se prinese Jehovi kao žrtva paljenica, ¹⁹ neka dovede mužjaka bez mane od govedâ, ovaca ili koza da bi dar bio prihvaćen. ²⁰ Nemojte da prinosite životinju s manom, jer vam neće biti prihvaćena. ²¹ Kada neko prinosi Jehovi žrtvu za zajedništvo od krupne ili sitne stoke da bi izvršio poseban zavet ili kao žrtvu dragovoljnu, neka životinja bude besprekorna da bi bila prihvaćena – neka bude bez mane. ²² Nemojte da prinosite Jehovi životinju koja je slepa ili hroma ili povređena, ili ima bradavice ili gnojne ili cureće rane. Nijednu takvu životinju ne stavljajte na žrtvenik kao žrtvu Jehovi spaljenu vatrom. ²³ Izobličenog ili zakržljalog vola ili ovcu možeš da prineseš kao žrtvu dragovoljnu, ali ti neće biti prihvaćeni kao žrtva zavetna. ²⁴ Nemojte da prinosite Jehovi životinju čije su mošnice nagnječene, zgnječene, otkinute ili odsečene. Nemojte to da činite životinjama u svojoj zemlji ²⁵ niti takve životinje primajte od stranca da ih prinosite kao hranu svoga Boga. Neće vam biti prihvaćene, jer su izobličene i imaju mane.‘”

²⁶ Jehova reče Mojsiju: ²⁷ „Kada tele, jagnje ili jare dođu na svet, neka sedam dana ostanu uz svoju majku. Od osmoga dana nadalje biće prihvatljivi za žrtvu Jehovi spaljenu vatrom. ²⁸ Ne koljite kravu ili ovcu istog dana kada i njihovo mladunče.

²⁹ „Kada Jehovi prinosite žrtvu zahvalnicu, prinesite je tako da vam bude prihvaćena. ³⁰ Neka se pojede istog dana – ništa od nje ne ostavljajte do jutra. Ja sam Jehova.

³¹ „Držite se mojih zapovesti i izvršavajte ih. Ja sam Jehova. ³² Ne skvrnavite moje sveto ime. Pokazaću svoju svetost među Izraelcima. Ja sam Jehova, koji vas čini svetima, ³³ koji vas je izveo iz Egipta da bude vaš Bog. Ja sam Jehova.”