Propisi o otkupu ljudi, životinja i imanja darovanih Bogu

¹ Jehova reče Mojsiju: ² „Kaži Izraelcima: ‚Ako se neko zavetuje da nekoga dâ Jehovi tako što će platiti odgovarajuću protivvrednost, ³ odredi da vrednost muškarca između dvadeset i šezdeset godina starosti bude pedeset šekela^[a] srebra, prema težini svetilišnog šekela, ⁴ a vrednost žene trideset šekela^[b]. ⁵ Vrednost onih između pet i dvadeset godina starosti neka bude dvadeset šekela^[c] za muško, a deset šekela^[d] za žensko. ⁶ Vrednost onih između jednog meseca i pet godina starosti neka bude pet šekela^[e] srebra za muško, a tri šekela^[f] za žensko. ⁷ Vrednost onih preko šezdeset godina neka bude petnaest šekela^[g] za muškarca, a deset šekela za ženu. ⁸ Ako je onaj ko se zavetuje suviše siromašan da plati navedenu vrednost, neka stane pred sveštenika, pa će sveštenik odrediti vrednost prema tome koliko ovaj može da plati.

⁹ „‚Ako je zavetovana životinja od onih koje se prinose na žrtvu Jehovi, takva životinja data Jehovi postaje sveta. ¹⁰ Neka se ne nadomeštava ili zamenjuje, ni dobra za lošu, ni loša za dobru. Ako ipak jedna životinja bude zamenjena drugom, onda i ona i njena zamena postaju svete. ¹¹ Ako je zavetovana nečista životinja – ona koja se ne prinosi na žrtvu Jehovi – neka se životinja dovede pred sveštenika, ¹² a sveštenik će odrediti da li je dobra ili loša. Koju god cenu sveštenik odredi, ta neka i bude. ¹³ Ako vlasnik hoće da otkupi životinju, neka na njenu vrednost doda još jednu petinu.

¹⁴ „‚Ako neko dâ Jehovi svoju kuću kao sveti dar, neka sveštenik proceni da li je kuća dobra ili loša. Koju god vrednost sveštenik odredi, ta neka i ostane. ¹⁵ Ako onaj ko je dao svoju kuću hoće da je otkupi, neka na njenu vrednost doda jednu petinu, i kuća će opet biti njegova.

¹⁶ „‚Ako neko dâ Jehovi deo zemlje od svoje očevine kao sveti dar, neka se njena vrednost odredi prema količini semena potrebnoj da se ona zaseje – pedeset šekela srebra za svaki homer^[h] semena ječma. ¹⁷ Ako svoju njivu dâ u godini jubileja, neka ostane ranije određena vrednost. ¹⁸ Ali, ako svoju njivu dâ posle godine jubileja, neka sveštenik izračuna njenu vrednost u srebru prema broju godina koje su preostale do naredne godine jubileja, pa će njena ranije određena vrednost biti umanjena. ¹⁹ Ako onaj ko je dao njivu hoće da je otkupi, neka na njenu vrednost doda još jednu petinu, i ona će opet biti njegova. ²⁰ Ali, ako ne otkupi njivu ili je proda drugom, ona više ne može da se otkupi. ²¹ Kada ta njiva bude vraćena u godini jubileja, postaće sveta Jehovi kao njiva koja je nepovratno predata. Postaće svešteničko vlasništvo. ²² Ako neko, kao sveti dar, dâ Jehovi njivu koju je kupio, koja nije deo njegove očevine, ²³ neka sveštenik izračuna njenu vrednost do godine jubileja, a čovek neka istog dana isplati njenu vrednost kao nešto što je sveto Jehovi. ²⁴ U godini jubileja, neka njiva bude vraćena onom čoveku od koga je kupljena – prvobitnom vlasniku zemlje. ²⁵ Svaka vrednost neka se određuje prema težini svetilišnog šekela, koji ima dvadeset gera^[i].

²⁶ „‚Neka niko ne daje prvinu životinje kao sveti dar, jer prvina već pripada Jehovi. Bio to vo ili ovca, Jehovi pripada. ²⁷ Ako je prvina nečiste životinje, može da se otkupi po njenoj ranije utvrđenoj vrednosti, dodajući na nju jednu petinu. A ako ne bude otkupljena, neka se životinja proda po njenoj ranije utvrđenoj vrednosti.

²⁸ „‚Ništa što čovek nepovratno preda Jehovi od onoga što poseduje – bio to čovek, životinja ili očevina – ne sme da se proda ili otkupi. Sve što je nepovratno predato, Jehovi je presveto. ²⁹ Nijedan čovek koji je nepovratno predat ne sme da se otkupi, nego mora da se pogubi.

³⁰ „‚Desetak svega sa zemlje pripada Jehovi, bilo to žito sa polja ili plodovi sa drveća. To je Jehovi sveto. ³¹ Ako neko hoće da otkupi deo od svoga desetka, neka na to doda jednu petinu. ³² Sav desetak od krupne i sitne stoke – svaka deseta životinja koja prođe ispod pastirovog štapa – svet je Jehovi. ³³ Neka pastir ne gleda da li je životinja dobra ili loša i neka je ne zamenjuje. Ako je ipak zameni, onda i ta životinja i njena zamena postaju svete i ne mogu se otkupiti.‘”

³⁴ To su zapovesti koje je na Sinajskoj gori Jehova dao Mojsiju za Izraelce.