1 Jehova reče Mojsiju: 2 „Ako neko zgreši i učini prekršaj protiv Jehove tako što slaže svoga bližnjega u vezi s nečim što mu je povereno na čuvanje ili ostavljeno kod njega; ili u vezi s nečim što je ukradeno; ili prevari svoga bližnjega; 3 ili ako nađe nešto što je izgubljeno, pa slaže o tome; ili slaže pod zakletvom o bilo kom grehu koji ljudi čine – 4 kada tako zgreši i bude kriv, neka vrati ono što je ukrao ili stekao prevarom, ili ono što mu je povereno na čuvanje, ili ono izgubljeno što je našao, 5 ili ono za šta se lažno zakleo. Neka naknadu izvrši u celosti, na to neka doda petinu vrednosti i sve preda vlasniku onog dana kada bude prinosio žrtvu za krivicu. 6 A za kaznu neka od sitne stoke dovede svešteniku, kao svoju žrtvu za krivicu Jehovi, ovna bez mane i odgovarajuće vrednosti. 7 Sveštenik će za njega izvršiti obred pomirenja pred Jehovom, i biće mu oprošteno šta god da je od ovoga učinio i tako postao kriv.”
Žrtva paljenica
8 Jehova reče Mojsiju: 9 „Ovako zapovedi Aaronu i njegovim sinovima: ‚Ovo je zakon za žrtvu paljenicu: Neka žrtva paljenica ostane na žrtveniku svu noć do jutra i neka vatra na žrtveniku neprekidno gori. 10 Neka onda sveštenik obuče svoju lanenu odeću i laneno donje rublje i ukloni pepeo u koji je vatra na žrtveniku pretvorila žrtvu paljenicu i odloži ga kraj žrtvenika. 11 Potom neka svuče ovu odeću i obuče drugu i pepeo odnese na čisto mesto van tabora. 12 Vatra na žrtveniku neka neprekidno gori – neka se ne gasi. Neka sveštenik svakog jutra doda drva na vatru, naslaže na nju žrtvu paljenicu i spali loj žrtava za zajedništvo. 13 Neka vatra neprekidno gori na žrtveniku – neka se ne gasi.‘”
Žitna žrtva koju donosi narod
14 „‚Ovo je zakon za žitnu žrtvu: Neka je Aaronovi sinovi prinose pred Jehovu pred žrtvenikom. 15 Neka sveštenik zagrabi šaku belog brašna i ulja od žitne žrtve i sav tamjan koji je na žrtvi i to spali na žrtveniku kao znamen-žrtvu[a], prijatan miris Jehovi. 16 Ono što preostane neka pojedu Aaron i njegovi sinovi. Neka to jedu bez kvasca i na svetom mestu, u dvorištu Šatora sastanka – 17 neka se ne peče s kvascem. To sam im dao kao njihov deo od žrtava spaljenih vatrom, a presveto je kao i žrtva za očišćenje i žrtva za krivicu. 18 To sme da jede svaki Aaronov muški potomak iz pokolenja u pokolenje kao svoj redovan deo od žrtava Jehovi spaljenih vatrom. Ko god to dotakne, postaće svet.‘”
Žitna žrtva prilikom pomazanja sveštenika
19 Jehova još reče Mojsiju: 20 „Neka Aaron i njegovi sinovi prinesu ovu žrtvu na dan svoga pomazanja: jednu desetinu efe[b] belog brašna kao redovnu žitnu žrtvu – pola od toga ujutro, a pola uveče. 21 Spremi je s uljem, u tiganju. Donesi je dobro izmešanu i prinesi kao žitnu žrtvu, izlomljenu na komade, prijatan miris Jehovi. 22 Neka je spremi onaj Aaronov sin koji treba da ga nasledi kao pomazani sveštenik. Ovo je Jehovina trajna uredba. Neka se sasvim spali. 23 Svaka sveštenička žitna žrtva neka se sasvim spali – neka se ne jede.”
Žrtva za očišćenje
24 Jehova reče Mojsiju: 25 „Kaži Aaronu i njegovim sinovima: ‚Ovo je zakon za žrtvu za očišćenje: Neka se žrtva za očišćenje kolje pred Jehovom, na mestu gde se kolje žrtva paljenica. Ona je presveta. 26 Sveštenik koji je prinosi neka je i jede – neka je jede na svetom mestu, u dvorištu Šatora sastanka. 27 Šta god dotakne njeno meso, postaće sveto. Ako njena krv poprska odeću, operi je na svetom mestu. 28 Zemljani sud u kom je meso kuvano neka se razbije, a ako je kuvano u bronzanom sudu, neka se on oriba i ispere vodom. 29 Sme da je jede svako muško iz svešteničke porodice. Ona je presveta. 30 Ali nijedna žrtva za očišćenje čija je krv uneta u Šator sastanka da bi se u Svetinji izvršio obred pomirenja ne sme da se jede – neka se spali.‘”
