Vaskrsenje
(Matej 28:1-10; Marko 16:1-8; Jovan 20:1-10)
1 Vrlo rano prvoga dana sedmice one dođoše na grob, noseći mirise koje su spremile. 2 Nađoše kamen odvaljan sa groba, 3 pa uđoše, ali ne nađoše telo Gospoda Ješue. 4 I dok su one još bile zbunjene zbog toga, dva čoveka u odeći sjajnoj kao munja iznenada stadoše pored njih. 5 One se uplašiše, pa oboriše lice prema zemlji.
A oni im rekoše: „Zašto živoga tražite među mrtvima? 6 On nije ovde, vaskrsao je. Setite se šta vam je rekao dok je još bio u Galileji: 7 da Sin čovečiji treba da bude predat u ruke grešnicima, da bude raspet i da trećeg dana vaskrsne.”
8 Tada se one setiše Ješuinih reči, 9 pa se vratiše od groba i sve to javiše Jedanaestorici i svima ostalima. 10 Bile su to Mirjam iz Magdale, Jovana i Mirjam majka Jakovljeva, i one, zajedno sa ostalima koje su bile s njima, ovo ispričaše apostolima. 11 A ovima su njihove reči ličile na besmislicu, pa im ne poverovaše. 12 Ali Petar ustade i otrča do groba. Saže se, ali ne vide ništa osim platnenih zavoja, pa ode, pitajući se šta se dogodilo.
Na putu za Emaus
(Marko 16:12-13)
13 A tog istog dana, dvojica od njih išli su u selo koje se zove Emaus, udaljeno šezdeset stadija[a] od Jerusalima, 14 i razgovarali jedan s drugim o svemu što se dogodilo. 15 I dok su oni o tome razgovarali i raspravljali, sâm Ješua im priđe i poče da ide s njima, 16 ali je njihovim očima bilo uskraćeno da ga prepoznaju.
17 „O čemu to putem jedan s drugim raspravljate?” upita ih on.
A oni stadoše i snuždiše se.
18 „Ti si jedini stranac u Jerusalimu koji ne zna šta se u njemu ovih dana dogodilo”, reče mu jedan od njih, koji se zvao Kleopa.
19 A Ješua upita: „Šta to?”
„Ono sa Ješuom Nazarećaninom”, odgovoriše mu oni, „koji je bio prorok, delom i rečju silan pred Bogom i celim narodom. 20 I kako su ga naši prvosveštenici i starešine predali da bude osuđen na smrt, pa su ga raspeli. 21 Mi smo se nadali da je on Onaj koji će izbaviti Izrael. Osim toga, danas je već treći dan otkad se to dogodilo. 22 Ali neke naše žene nas zbuniše. Rano jutros su otišle do groba 23 i nisu našle njegovo telo, pa su došle i rekle nam da su im se pokazali anđeli koji su im rekli da je on živ. 24 Tada su neki od naših otišli do groba i našli sve onako kako su žene rekle, ali njega ne videše.”
25 A Ješua im reče: „O, kako ste nerazumni i sporog srca da poverujete u sve što su proroci rekli. 26 Zar nije trebalo da Hristos tako strada i da uđe u svoju slavu?”
27 I počevši od Mojsija i svih proroka, objasni im šta je o njemu rečeno u celom Pismu.
28 Kada su došli blizu sela u koje su išli, Ješua se napravi kao da hoće da nastavi put, 29 ali oni počeše da navaljuju: „Ostani s nama, jer će uskoro veče i dan je na izmaku.”
I on uđe da ostane s njima.
30 A dok je bio s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovi ga, pa ga izlomi i dade im. 31 Tada im se otvoriše oči i oni ga prepoznaše. Ali njega više nije bilo pred njima.
32 A oni rekoše jedan drugom: „Zar nije gorelo srce u nama dok nam je putem govorio i tumačio nam Pisma?”
33 I istog časa ustadoše i vratiše se u Jerusalim. Tamo nađoše okupljenu Jedanaestoricu i ostale s njima 34 kako govore: „Gospod je zaista vaskrsao i pokazao se Simonu.”
35 Tada im oni ispričaše šta se dogodilo na putu i kako su prepoznali Ješuu kada je lomio hleb.
Ješua se pokazuje učenicima
(Matej 28:16-20; Marko 16:14-18; Jovan 20:19-23; Dela apostolska 1:6-8)
36 Dok su oni još o tome razgovarali, sâm Ješua stade među njih i reče im: „Mir s vama.”
37 A oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da gledaju duha.
38 Tada im on reče: „Zašto ste se prepali? I zašto se javljaju sumnje u vašem srcu? 39 Pogledajte moje ruke i noge. To sam ja glavom! Opipajte me i vidite – duh nema ni tela ni kostiju kao što vidite da ja imam.”
40 I kada je to rekao, pokaza im ruke i noge.
41 A pošto oni od radosti još nisu verovali, nego su se čudili, on ih upita: „Imate li ovde nešto za jelo?”
42 Oni mu dadoše komad pečene ribe 43 i on ga uze i pojede pred njima.
44 Onda im reče: „Ovo je ono o čemu sam vam govorio dok sam bio s vama – da treba da se ispuni sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima.”
45 Potom im otvori um da razumeju Pisma, 46 pa im reče: „Ovako je zapisano: Hristos će stradati i trećeg dana ustati iz mrtvih, 47 i u njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima. 48 Vi ste tome svedoci, 49 a ja ću vam poslati ono što je moj Otac obećao. Ali ostanite u gradu dok se ne obučete u silu sa visine.”
Vaznesenje
(Marko 16:19-20; Dela apostolska 1:9-11)
50 Onda ih odvede sve do Vitanije, pa podiže ruke i blagoslovi ih. 51 I dok ih je blagosiljao, ode od njih i bi vaznet na nebo. 52 A oni mu se pokloniše, pa se sa velikom radošću vratiše u Jerusalim. 53 I stalno su bili u Hramu i blagosiljali Boga.
