Gospodar Šabata
1 Jednog Šabata, Kada je Ješua prolazio kroz žitna polja, njegovi učenici su kidali klasove, trli ih rukama i jeli seme.
2 Tada neki fariseji rekoše: „Zašto činite ono što se ne sme činiti na šabat?”
3 „Zar niste čitali”, upita ih Ješua, „šta je David učinio kad su on i njegovi pratioci ogladneli? 4 Ušao je u Božiji dom, uzeo svete hlebove – koje ne sme da jede niko osim sveštenikâ – jeo i dao svojim pratiocima?”
5 I još im reče: „Sin čovečiji je gospodar Šabata.”
Izlečenje čoveka sa osušenom rukom
6 Jednog drugog Šabata uđe u sinagogu i poče da uči narod. A tamo je bio i jedan čovek sa osušenom desnom rukom. 7 Učitelji zakona i fariseji budno su pazili na Ješua da vide da li će da leči na Šabat, kako bi imali razlog da ga optuže.
8 On je znao šta misle, pa reče čoveku sa osušenom rukom: „Digni se i stani u sredinu.”
I ovaj se diže i stade.
9 Tada im Ješua reče: „Pitam vas: da li šabatom sme da se čini dobro ili zlo, da se život spase ili ubije?”
10 Zatim ih sve zaokruži pogledom, pa reče čoveku: „Ispruži ruku.”
Ovaj tako učini i ruka mu ozdravi. 11 A oni se razgneviše, pa među sobom počeše da razgovaraju o tome šta da urade sa Ješuom.
Izbor Dvanaestorice
12 Tih dana Ješua ode na goru da se pomoli, pa provede noć moleći se Bogu. 13 A kada je svanulo, pozva svoje učenike i izabra dvanaestoricu, koje nazva i apostolima: 14 Simona, koga je nazvao i Petar, i njegovog brata Andreju; Jakova i Jovana; Filipa i Vartolomeja; 15 Mateja i Tomu; Jakova Alfejevog i Simona zvanog Zilot; 16 Judu Jakovljevog i Judu Iskariotskog, koji je postao izdajnik.
Blagoslovi i pretnje
17 Ješua siđe s njima i stade na jedno ravno mesto. A tamo je bilo mnoštvo njegovih učenika i silan narod iz cele Judeje, iz Jerusalima i tirskog i sidonskog primorja. 18 Došli su da ga čuju i da se izleče od svojih bolesti. A ozdravljali su i oni koje su mučili nečisti duhovi. 19 Sav narod je hteo da ga dotakne, jer je iz njega izlazila sila i sve ih lečila.
20 Tada Ješua pogleda svoje učenike i reče:
„Blago vama koji ste siromašni,
jer vaše je Božije carstvo.
21 Blago vama koji sada gladujete,
jer ćete se nasititi.
Blago vama koji sada plačete,
jer ćete se smejati.
22 „Blago vama kad vas ljudi zamrze, kad vas izopšte i vređaju, i kad vaše ime odbace kao zlo – zbog Sina čovečijega. 23 Radujte se toga dana i skačite od radosti, jer je velika vaša nagrada na nebu. Jer, njihovi praoci su isto tako činili prorocima. 24 Ali teško vama, bogataši, jer ste već primili svoju utehu. 25 Teško vama koji ste sada siti, jer ćete gladovati. Teško vama koji se sada smejete, jer ćete tugovati i plakati. 26 Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore, jer su njihovi praoci tako činili lažnim prorocima.”
Ljubav prema neprijateljima
27 „A vama koji slušate kažem: volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, 28 blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas zlostavljaju. 29 Ako te neko udari po obrazu, okreni i drugi. Ako ti neko uzme ogrtač, ne sprečavaj ga da ti uzme i košulju. 30 Daj svakome ko od tebe nešto zatraži, i ako neko uzme tvoje, ne traži to nazad. 31 Kako želite da ljudi čine vama, tako treba vi da činite njima.
32 „Ako volite one koji vole vas, kakvu pohvalu zaslužujete? Jer, i grešnici vole one koji vole njih. 33 I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu pohvalu zaslužujete? To isto čine i grešnici. 34 I ako pozajmljujete onima za koje se nadate da će vam vratiti, kakvu pohvalu zaslužujete? I grešnici pozajmljuju grešnicima da im se isto vrati.
35 „Nego, volite svoje neprijatelje i činite im dobro. I pozajmljujte ne očekujući ništa, i vaša nagrada biće velika i bićete sinovi Svevišnjega Boga, jer je on blag prema nezahvalnima i zlima. 36 Budite milosrdni kao što je i vaš Otac milosrdan.”
Ne sudite
37 „Ne sudite, pa vam se neće suditi. Ne osuđujte, pa nećete biti osuđeni. Opraštajte, i biće vam oprošteno. 38 Dajte, i daće vam se. Sipaće vam u naručje dobru meru, nabijenu, stresenu i preobilnu. Jer, kakvom merom merite, takvom će se i vama meriti.”
39 A ispriča im i ovu priču: „Može li slepi da vodi slepoga? Zar neće obojica upasti u jamu? 40 Nijedan učenik nije veći od svoga učitelja – i potpuno naučen, biće samo kao učitelj.
41 „Zašto gledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ brvno u svome oku? 42 Kako možeš da kažeš svome bratu: ‚Brate, daj da ti izvadim trun iz oka‘, kad ne vidiš brvno u svom? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svoga oka, pa ćeš tek onda dobro videti kako da izvadiš trun iz oka svoga brata.”
Drvo i njegov plod
43 „Nema dobrog drveta koje donosi rđav plod, ni rđavog drveta koje donosi dobar plod. 44 Jer, svako drvo se poznaje po svom plodu. Sa trnja se ne beru smokve, ni grožđe sa kupine. 45 Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo, jer usta govore ono čega je srce puno.”
Dva temelja
46 „Zašto me zovete: ‚Gospode, Gospode‘, a ne činite ono što vam govorim? 47 Pokazaću vam kome je sličan svaki onaj ko dođe k meni, čuje moje reči i izvršava ih: 48 sličan je čoveku koji zida kuću. Iskopao je duboko i postavio temelj na steni, pa kad je naišla bujica, reka navali na tu kuću, ali nije mogla da je poljulja, jer je ova bila dobro sazidana.
49 „A ko čuje i ne izvršava, sličan je čoveku koji je sazidao kuću na zemlji, bez temelja. Reka navali na nju i kuća se odmah sruši, pa od nje ostade samo velika razvalina.”
