Marko jevanđelista (latinski: Marcus; grčki: Μᾶρκος, translit. Mârkos; carski aramejski: ܡܪܩܘܣ, romanizovano: Marqōs; Ge’ez: ማርቆስ; hebrejski: מארק) = Doslovno sa grčkog – Branitelj ili Hebrejskog רָאָה – Onaj koji Vidi , koji je takođe poznat kao Jovan na jevrejskom tj. Marko na grčkom ili sveti Marko tradicionalno pripisuje autoru Jevanđelja po Marku. Prema crkvenom predanju, Marko je osnovao episkopsku stolicu u Aleksandriji, koja je bila jedna od pet najvažnijih sedišta ranog hrišćanstva. Njegov praznik se praznuje 25. aprila, a njegov simbol je krilati lav.
Jevanđelje po Marku (grč. Εὐαγγέλιον κατὰ Μᾶρκον, romanizovano: Euangélion katà Mârkon), takođe nazvano Jevanđelje po Marku, ili jednostavno Marko drugo je od četiri kanonska jevanđelja i tri sinoptička jevanđelja.
Jevanđelje po Marku prikazuje Ješuu (Isusa) kao Judinog Lava – kao moćnu i autoritativnu ličnost. Marko naglašava Ješuina čuda, učenja i način na koji vrši vlast nad demonima i prirodom. Ovaj prikaz se može smatrati da odražava neke od kvaliteta povezanih sa Judinim lavom, kao što su snaga i dominacija.
Marko predstavlja Ješuu (Isusa) kao ispunjenje starozavetnih proročanstava, uključujući i ona o dolasku Mesije. Povezanost između Ješue (Isusa) u Jevanđelju po Marku i Judinog lava mogla bi biti više simbolična ili pretpostavljena nego eksplicitno navedena.
Ova slika se takođe vezuje za Stari zavet, gde Jakov blagosilja svog sina Judu rečima:
Judo, ti si lavić. Sine moj, dižeš se od plena.
Kao lav leži on potrbuške, kao lavica – ko sme da ga razdraži? Od Jude se neće udaljiti žezlo ni vladarska palica od njegovih nogu, dok ne dođe onaj kome pripada, kome će se pokoriti narodi. On vezuje magarca za čokot, magare za najbolju lozu.
Svoju odeću pere u vinu, svoje odelo u krvi od grožđa.Oči su mu tamnije od vina, a zubi belji od mleka.” (Postanak 49:9-12).
Veruje se da ovaj blagoslov nagoveštava dolazak budućeg vođe iz Judinog plemena, što se u hrišćanskoj tradiciji ispunjava identifikacijom Ješue (Isusa) kao Judinog lava.
U umetnosti i ikonografiji, Ješua (Isus) se često prikazuje kao lav sa oreolom, simbolizujući njegovo božanstvo i autoritet. Ova metaforička predstava naglašava i njegovu ulogu moćne ličnosti i duhovnog vladara vernika.
Jevanđelje po Marku predstavlja Hrista Mesiju, Sina Božijeg, jer naglašava Ješuinu (Isusovu) službu, smrt i vaskrsenje. Izlazeći iz neznanja, ovaj jedinstveni božiji prorok je propovedao, činio čuda i naišao na veliku popularnost i smrtonosno protivljenje. To je najveća vest svih vremena. Autor, Marko, bio je sin jerusalimske udovice čiji je dom bio mesto okupljanja ranih vernika. Najverovatnije je zabeležio događaje onako kako ih je iz prve ruke čuo od učenika Petra. Izrazito nejevrejski ukus knjige sugeriše da je možda napisana vernicima neznabožaca u Rimu. Rimsko carstvo, dominantna svetska sila u to vreme, počelo je da progoni hrišćane i Marko je želeo da ih ohrabri. Prikazao je Ješuu (Isusa) kao lava ali i stradalnog slugu koji je došao da umre. Više od 40 posto Marka usredsređuje se na Hristovu teskobu i žrtvu tokom njegove poslednje nedelje na Zemlji. Marko je takođe prikazivao Ješuu (Isusa) kao Spasitelja čitavog sveta – neznabošce kao i Jevreje.
Ješua (Isus) obavlja misiju zbog koje je poslat. Odmah, smesta i sada su reči koje je Marko odabrao da predstavi Ješuine (Isusove) postupke. Pod nogama mu ne raste trava. Ima tačno sedamdeset nedelja – 490 dana – da izvrši svoju misiju, ili je sve izgubljeno.
Markovo jevanđelje napisano je hronološkim redosledom.
