Jovan Krstitelj priprema put
(Matej 3:1-12; Luka 3:1-9, 15-17; Jovan 1:19-28)
1 Početak evanđelja o Ješui Hristu, Sinu Božijem[a].
2 Kao što piše kod proroka Isaije –
„Evo, šaljem svoga glasnika ispred tebe,
koji će ti pripremiti put”;(A)
3 „glas onoga koji viče u pustinji:
‚Pripremite put Gospodnji,
poravnajte mu staze!‘”(B)
4 – pojavio se Jovan, krštavajući u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje greha. 5 Dolazila mu je cela Judeja i svi Jerusalimljani i priznavali[b] svoje grehe, a on ih je krštavao u reci Jordan. 6 Jovan je nosio odeću od kamilje dlake i kožni pojas oko bokova, a jeo je skakavce i divlji med.
7 Propovedao je govoreći: „Za mnom dolazi jedan moćniji od mene – ja nisam dostojan ni da se sagnem i da odvežem remenje na njegovoj obući. 8 Ja sam vas krstio vodom[c], a on će vas krstiti Svetim Duhom.”
Ješuino krštenje
9 U to vreme dođe Ješua iz Nazareta u Galileji i Jovan ga krsti u reci Jordan. 10 A kada je izlazio iz vode, vide rastvorena nebesa i Duha kako kao golub silazi na njega.
11 A sa nebesa se začu glas: „Ti si moj ljubljeni Sin! Ti si po mojoj volji!”
Satana iskušava Ješuu
12 I odmah ga Duh posla u pustinju, 13 gde je bio četrdeset dana, a Satana ga je iskušavao. Bio je sa divljim životinjama, a anđeli su mu služili.
Ješua počinje da propoveda
14 Nakon što je Jovan bačen u tamnicu, Ješua ode u Galileju. Propovedao je Božije evanđelje 15 i govorio: „Došao je čas! Približilo se Božije carstvo! Pokajte se i poverujte u evanđelje!”
Prvi učenici
16 Dok je prolazio pored Galilejskog mora, vide Simona i Simonovog brata Andreju kako bacaju mreže u more, jer su bili ribari.
17 „Pođite za mnom”, reče im, „i učiniću vas ribarima ljudi.”
18 I oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim.
19 Kada je otišao malo dalje, vide Jakova Zevedejevog i njegovog brata Jovana kako u čamcu krpe mreže. 20 On ih odmah pozva, i oni ostaviše u čamcu svoga oca Zevedeja s najamnicima i pođoše za njim.
Izlečenje opsednutoga
21 Kada su došli u Kafarnaum, Ješua odmah u subotu uđe u sinagogu i poče da uči narod. 22 Oni se zadiviše njegovom učenju, jer ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao učitelji zakona.
23 Tada u njihovoj sinagogi povika jedan čovek koji je bio opsednut nečistim duhom: 24 „Šta mi imamo s tobom, Ješua Nazarećanine? Jesi li došao da nas uništiš? Znam ko si – Svetac Božiji!”
25 A Ješua mu zapreti: „Umukni i izađi iz njega!”
26 Tada nečisti duh žestoko protrese čoveka i, vičući iz svega glasa, izađe iz njega.
27 Svi se veoma začudiše, pa počeše da pitaju jedan drugog: „Šta je ovo? Novo učenje, i to s vlašću? On čak i nečistim duhovima zapoveda i oni mu se pokoravaju!”
28 I glas o njemu odmah se pronese po celom galilejskom kraju.
Izlečenje mnogih
29 Čim su izašli iz sinagoge, odoše s Jakovom i Jovanom u Simonovu i Andrejinu kuću. 30 A Simonova tašta je ležala u groznici, pa Ješua odmah rekoše za nju. 31 On joj priđe, uze je za ruku i podiže je. I groznica je ostavi, pa ona poče da ih služi.
32 Te večeri, kada je sunce zašlo, doneše mu sve bolesne i opsednute demonima. 33 Ceo grad se okupi pred vratima, 34 i on izleči mnoge koji su bolovali od raznih bolesti. Istera i mnoge demone, ali im ne dade da govore, jer su znali ko je.
35 Rano ujutro, dok je još bio mrak, Ješua ustade, izađe i ode na jedno pusto mesto, i tamo se molio.
36 Simon i ostali s njim ga potražiše, 37 pa kad su ga našli, rekoše mu: „Svi te traže!”
38 A on im reče: „Hajdemo negde drugde – u obližnja sela – da i tamo propovedam, jer sam radi toga došao.”
39 Tako je išao po celoj Galileji, propovedao u tamošnjim sinagogama i isterivao demone.
Očišćenje gubavca
40 A jedan gubavac dođe k Ješui i poče na kolenima da ga preklinje: „Ako hoćeš, možeš da me očistiš!”
41 Ješua se sažali, pruži ruku, dotače ga i reče: „Hoću. Budi čist.”
42 I guba odmah nestade s njega i on se očisti.
43 Ješua ga odmah otpusti, strogo ga opomenuvši: 44 „Pazi da nikom ništa ne pričaš, nego idi i pokaži se svešteniku, pa prinesi za svoje očišćenje ono što je Mojsije odredio – za svedočanstvo njima.”
45 Ali ovaj, čim je izašao, poče naveliko da priča i da razglašava šta se dogodilo, pa Ješua više nije mogao javno da uđe u grad, nego je boravio na pustim mestima. A ljudi su mu ipak dolazili sa svih strana.
