Izlečenje opsednutoga iz Gerase

(Matej 8:28-34; Luka 8:26-39)

¹ Potom stigoše na drugu obalu mora, u gerasinski kraj. ² Kada je Ješua izašao iz čamca, odmah mu u susret, iz grobova, dođe čovek opsednut nečistim duhom. ³ Živeo je po grobovima i niko ga više ni lancima nije mogao vezati. ⁴ Često su mu, naime, noge i ruke vezivali lancima, ali on bi lance raskidao, a okove na nogama lomio, i niko nije bio dovoljno snažan da ga ukroti. ⁵ Stalno je, i noću i danju, po grobovima i brdima vikao i udarao se kamenjem.

⁶ Kada je izdaleka ugledao Ješuu, on pritrča i pokloni mu se, ⁷ pa iz svega glasa povika „Šta ja imam s tobom, Ješua, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom da me ne mučiš!”

⁸ Jer, Ješua mu je bio rekao: „Nečisti duše, izađi iz ovog čoveka!”

⁹ Zatim ga upita: „Kako se zoveš?”

A on mu reče: „Zovu me Legion, jer nas je mnogo.”

¹⁰ I uporno je preklinjao Ješua da ih ne otera iz toga kraja.

Demoni zaposedaju krdo svinja

¹¹ A na padini brda paslo je veliko krdo svinja, ¹² pa nečisti duhovi zamoliše Ješuu: „Pošalji nas među one svinje, da u njih uđemo.”

¹³ I on im dopusti, pa nečisti duhovi izađoše iz čoveka i uđoše u svinje. Na to se celo krdo – oko dve hiljade svinja – sjuri niz strminu i podavi u moru. ¹⁴ A svinjari pobegoše i proneše glas o tome po gradu i po selima, pa ljudi dođoše da vide šta se to dogodilo. ¹⁵ Kada su stigli k Ješui, ugledaše opsednutoga – sedeo je obučen i pri zdravoj pameti, on koji je bio opsednut Legionom – i uplašiše se. ¹⁶ Očevici im ispričaše šta se dogodilo sa opsednutim i sa svinjama, ¹⁷ pa oni počeše da preklinju Ješuu da ode iz njihovog kraja.

¹⁸ Kada je Ješua ulazio u čamac, opsednuti ga zamoli da pođe s njim, ¹⁹ ali Ješua mu ne dopusti, nego mu reče: „Vrati se kući, svojima, i ispričaj koliko je Gospod za tebe učinio i kako ti se smilovao.”

²⁰ I ovaj ode i poče da priča po Dekapolju koliko je Ješua za njega učinio. I svi su se divili.

Jairova kći i žena koja je dotakla Ješuin ogrtač

(Matej 9:18-26; Luka 8:40-56)

²¹ Kada je Ješua opet preplovio na drugu obalu, oko njega se okupi silan narod.

I dok je on još bio pored mora, ²² dođe starešina sinagoge po imenu Jair i, kad ga vide, pade mu pred noge, ²³ usrdno ga preklinjući: „Kći mi je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da ozdravi i da poživi.”

²⁴ I Ješua pođe s njim, a za njim i onaj silan narod, koji poče da se gura oko njega.

Isceljenje žene sa krvarenjem

²⁵ A bila je tamo i jedna žena koja je dvanaest godina patila od krvarenja. ²⁶ Veoma se napatila po mnogim lekarima i potrošila sve što je imala, a ništa joj nije pomoglo, nego joj je bilo još gore. ²⁷ Kada je čula o Ješui, priđe mu između naroda s leđa i dotače njegov ogrtač, ²⁸ jer je mislila: „Ako samo njegovu odeću dotaknem, ozdraviću.” ²⁹ I izvor njenog krvarenja odmah presahnu, a ona oseti u telu da je izlečena od svoje bolesti.

³⁰ Ješua odmah primeti da je iz njega izašla sila, pa se okrenu narodu i upita: „Ko mi je to dotakao odeću?”

³¹ „Vidiš kako se narod gura oko tebe”, rekoše mu učenici, „a ti pitaš: ‚Ko me je to dotakao‘!”

³² A on pogleda unaokolo da vidi ko je to učinio. ³³ Tada ona žena, drhteći od straha i svesna šta joj se dogodilo, priđe, pade pred njim ničice i ispriča mu sve kako je bilo.

³⁴ „Kćeri”, reče joj on, „tvoja vera te je izlečila. Idi u miru i budi zdrava od svoje bolesti.”

Ješua podiže devojčicu iz mrtvih

³⁵ Dok je on to govorio, dođoše neki iz doma starešine sinagoge i rekoše: „Kći ti je umrla. Zašto još mučiš učitelja?”

³⁶ Ali Ješua, ne obazirući se na njihove reči, reče starešini sinagoge: „Ne boj se. Samo veruj.”

³⁷ I nikom, osim Petru, Jakovu i njegovom bratu Jovanu, ne dade da ga prati.

³⁸ Kada su stigli do starešinine kuće, on vide pometnju i ljude kako glasno plaču i nariču, ³⁹ pa uđe i reče im: „Čemu ova pometnja i plakanje? Dete nije umrlo, nego spava.”

⁴⁰ A oni su mu se podsmevali. On ih sve istera napolje, pa sa sobom povede oca i majku deteta i svoje pratioce i uđe onamo gde je bilo dete.

⁴¹ Onda uhvati dete za ruku i reče: „Talita kum!” – što znači „Devojčice, tebi govorim, ustani!”

⁴² I devojčica odmah ustade i poče da hoda – imala je dvanaest godina – a oni se zaprepastiše od čuda. ⁴³ Tada im Ješua strogo zapovedi da za to niko ne sme da sazna, pa im reče da joj daju da jede.