Priča o sejaču
(Marko 4:1-9; Luka 8:4-8)
1 Toga dana Ješua izađe iz kuće i sede pored mora. 2 Oko njega se okupi silan narod, pa on uđe u čamac i sede, a sav narod je stajao na obali. 3 Mnogo toga im reče u pričama, govoreći:
„Izašao sejač da seje. 4 I dok je sejao, nešto semena pade pored puta, i dođoše ptice i pozobaše ga. 5 Drugo pade na kamenito tle, gde nije bilo mnogo zemlje, i odmah isklija, jer zemlja nije bila duboka. 6 A kad je izašlo sunce, izgore i osuši se, jer nije imalo korena. 7 Treće seme pade u trnje, a trnje naraste i uguši ga. 8 Četvrto seme pade na dobro tle i dade plod – stostruk, šezdesetostruk ili tridesetostruk. 9 Ko ima uši, neka čuje.”
Svrha priča
(Marko 4:10-12; Luka 8:9-10)
10 Njegovi učenici mu priđoše i upitaše ga: „Zašto im govoriš u pričama?”
11 „Vama je dato da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije”, odgovori im on. 12 „Jer, ko ima, daće mu se još i imaće u izobilju, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima. 13 Zato im govorim u pričama, jer oni,
‚iako gledaju, ne vide,
i iako slušaju, ne čuju i ne razumeju.‘
14 Tako se na njima ispunjava Isaijino proroštvo koje kaže:
‚Slušaćete i slušati,
ali nećete razumeti;
gledaćete i gledati,
ali nećete videti.
15 Jer, otvrdnulo je srce ovoga naroda,
ušima jedva čuju
i oči su zatvorili.
Inače bi očima videli,
ušima čuli,
srcem razumeli i obratili se,
i ja ih izlečio.‘(A)
16 Ali, blago vašim očima što gledaju, i blago vašim ušima što slušaju. 17 Istinu vam kažem: mnogi proroci i pravednici žudeli su da vide ovo što vi gledate – ali nisu videli; i da čuju ono što vi slušate – ali nisu čuli.”
Objašnjenje priče o sejaču
(Marko 4:13-20; Luka 8:11-15)
18 „Čujte, dakle, šta znači priča o sejaču: 19 Svakom onom ko čuje Reč o Carstvu, a ne razume je, dolazi Zli i otima ono što mu je posejano u srcu. To je ono seme koje je posejano pored puta. 20 Seme posejano na kamenitom tlu jeste onaj ko čuje Reč i odmah je s radošću prihvati. 21 Ali, pošto nema korena u sebi, nepostojan je, pa čim naiđe nevolja ili progon zbog Reči, on se odmah sablazni. 22 Seme posejano u trnje jeste onaj ko čuje Reč, ali brige ovoga života i zavodljivost bogatstva uguše Reč, pa bude besplodan. 23 Seme posejano na dobrom tlu jeste onaj ko čuje i razume Reč. On rađa plod i daje stostruko, šezdesetostruko ili tridesetostruko.”
Priča o kukolju
24 Ispriča im i drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25 Ali, dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, zaseja kukolj posred pšenice i ode. 26 A kada je pšenica izrasla i isklasala, pojavi se i kukolj.
27 „Sluge odoše vlasniku, pa mu rekoše: ‚Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkud onda kukolj?‘
28 „A on im reče: ‚Neprijatelj je to učinio.‘
„‚Hoćeš li da odemo i da ga oplevimo?‘ upitaše sluge.
29 „‚Ne‘, odgovori on, ‚da ne biste, pleveći kukolj, zajedno s njim iščupali i pšenicu. 30 Pustite neka oboje raste do žetve, a ja ću u vreme žetve reći žeteocima: Prvo oplevite kukolj i vežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moj ambar.‘”
Priče o zrnu gorušice i kvascu
(Marko 4:30-34; Luka 13:18-21)
31 Onda im ispriča ovu priču: „Carstvo nebesko je slično zrnu gorušice koje je čovek uzeo i posejao na svojoj njivi. 32 Iako je najmanje od sveg semenja, kada izraste, veće je od sveg povrća. Razvije se u drvo, pa ptice dolaze i gnezde se u njegovim granama.”
33 Onda im ispriča još jednu priču: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji je žena uzela i izmešala ga sa tri sate[a] brašna dok sve nije uskislo.”
34 Sve je to Ješua narodu govorio u pričama i bez priča im ništa nije govorio. 35 Tako se ispunilo ono što je rečeno preko proroka:
„Svoja usta ću otvoriti u pričama,
objaviti ono što je od postanka sveta sakriveno.”(B)
Objašnjenje priče o kukolju
36 Tada Ješua otpusti narod, pa uđe u kuću. A učenici mu priđoše i rekoše: „Objasni nam priču o kukolju na njivi.”
37 On im odgovori: „Onaj koji je posejao dobro seme je Sin čovečiji, 38 a njiva je svet. Dobro seme su sinovi Carstva, a kukolj sinovi Zloga. 39 Neprijatelj koji ga je posejao je đavo. Žetva je kraj sveta, žeteoci anđeli. 40 Pa, kao što se kukolj plevi i spaljuje, tako će biti i na kraju sveta. 41 Sin čovečiji će poslati svoje anđele i opleviti svoje Carstvo od svih sablazni i od svih koji čine bezakonje 42 i baciti ih u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba. 43 Tada će pravednici kao sunce zasjati u Carstvu svoga Oca. Ko ima uši, neka čuje.”
Tri priče
44 „Carstvo nebesko je slično blagu sakrivenom na njivi: čovek ga nađe, pa ga sakrije i radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu.
45 „Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. 46 Kada nađe skupocen biser, ode i proda sve što ima, pa ga kupi.
47 „Carstvo nebesko je slično i mreži bačenoj u more u koju se uhvatilo riba svake vrste. 48 Kada se mreža napuni, izvuku je na obalu, pa sednu i dobre ribe skupe u korpe, a loše bace. 49 Tako će biti i na kraju sveta: doći će anđeli i odvojiti zle od pravednih, 50 pa ih baciti u užarenu peć, gde će biti plač i škrgut zuba.”
Novo i staro blago
51 „Jeste li sve ovo razumeli?” upita ih.
„Jesmo”, odgovoriše oni.
52 A on im reče: „Zato je svaki učitelj zakona koji je poučen o Carstvu nebeskom sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi i novo i staro blago.”
Prorok u zavičaju
(Marko 6:1-6; Luka 4:16-30)
53 Kada je Ješua ispričao ove priče, ode odande 54 i dođe u svoj zavičaj.
Učio je narod u tamošnjoj sinagogi, a oni su, zadivljeni, govorili: „Odakle ovome ova mudrost i čudotvorna moć? 55 Zar on nije tesarev sin? Zar mu se majka ne zove Mirjam, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? 56 I zar nisu sve njegove sestre s nama? Odakle mu onda sve ovo?”
57 I sablazniše se o njega.
A Ješua im reče: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju i u svom domu.”
58 I nije, zbog njihovog neverovanja, tamo učinio mnogo čuda.
