Čisto i nečisto
(Marko 7:1-23)
1 Tada iz Jerusalima k Ješui dođoše neki fariseji i učitelji zakona i upitaše: 2 „Zašto tvoji učenici krše predanje starešina? Ne peru ruke pre jela!”
3 „A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svog predanja?” upita Ješua njih. 4 „Jer, Bog je rekao: ‚Poštuj svoga oca i majku‘(A), i: ‚Ko prokune oca ili majku, neka se pogubi.‘(B) 5 A vi govorite: ‚Ko kaže ocu ili majci: „Sve čime bih ti mogao pomoći, dar je Bogu[a]” 6 – taj ne treba da poštuje svoga oca.‘ Tako ste, zbog svog predanja, obesnažili Božiju reč. 7 Licemeri! Isaija je dobro o vama prorokovao kad je rekao:
8 ‚Ovaj narod me usnama poštuje,
a srce mu je daleko od mene.
9 Uzalud me slave,
jer ljudske zapovesti kao učenje šire.‘”(C)
10 Ješua pozva k sebi narod, pa im reče: „Čujte i razumejte: 11 čoveka ne čini nečistim ono što u usta ulazi; nego, ono što iz usta izlazi – to čoveka čini nečistim.”
12 Tada mu priđoše učenici i rekoše: „Znaš li da su se fariseji sablaznili kad su čuli šta si rekao?”
13 „Biće iz korena iščupana svaka biljka koju nije posadio moj nebeski Otac”, odgovori im on. 14 „Pustite ih. Oni su slepi i vođe slepima. A ako slep vodi slepoga, obojica će upasti u jamu.”
15 Petar mu reče: „Objasni nam tu priču.”
16 „Zar ni vi još ne razumete?” upita Ješuu. 17 „Zar ne shvatate da sve što ulazi u usta, ide u trbuh i izbacuje se iz tela? 18 Ali, ono što izlazi iz usta, izvire iz srca, i to čoveka čini nečistim. 19 Jer, iz srca izviru zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, krivokletstva i uvrede. 20 To čoveka čini nečistim, a ne čini ga nečistim to što jede neopranih ruku.”
Hanaankina vera
(Marko 7:24-30)
21 Onda Ješua ode odande i povuče se u tirski i sidonski kraj.
22 A jedna Hanaanka iz tog kraja izađe i povika: „Smiluj mi se, Gospode, Sine Davidov! Kćer mi je opseo demon i ona se strašno muči.”
23 Ješua joj ništa ne odgovori, pa mu njegovi učenici priđoše i počeše da ga mole: „Otpusti je, jer neprestano viče za nama.”
24 A on im odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama izraelskog naroda.”
25 Tada žena priđe Ješui i pokloni mu se, govoreći: „Gospode, pomozi mi!”
26 „Nije pravo”, reče joj on, „da se od dece uzme hleb i baci psima.”
27 „Da, Gospode”, reče ona, „ali i psi jedu mrvice koje padnu sa stola njihovih gospodara.”
28 „Velika je tvoja vera, ženo”, reče joj tada Ješua. „Neka bude kako želiš.”
I istog časa njena kći ozdravi.
Izlečenje mnogih
29 Ješua ode odande i dođe na Galilejsko more, a onda se pope na goru i sede. 30 Dođe mu silan narod, donoseći sa sobom hrome, slepe, kljaste, neme i mnoge druge, pa mu ih položiše pred noge, a on ih izleči. 31 Narod se zadivi videvši da su nemi progovorili, kljasti ozdravili, hromi prohodali i slepi progledali, pa počeše da slave Izraelovog Boga.
Ješua hrani četiri hiljade ljudi
(Marko 8:1-10)
32 Ješua pozva k sebi svoje učenike, pa im reče: „Žao mi je naroda, jer su već tri dana sa mnom, a nemaju šta da jedu. Neću da ih otpustim gladne, da ne malakšu na putu.”
33 A učenici ga upitaše: „Gde u ovoj pustoši da nabavimo dovoljno hleba da nahranimo ovoliki narod?”
34 „Koliko hlebova imate”, upita ih Ješua.
„Sedam”, rekoše oni, „i nekoliko ribica.”
35 Tada Ješua reče narodu da poseda po zemlji, 36 uze onih sedam hlebova i ribe, pa kad je zahvalio Bogu, izlomi ih i dade učenicima, a učenici narodu. 37 I svi su jeli i najeli se. Preostalih komadića nakupiše sedam punih košara. 38 A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade, ne računajući žene i decu.
39 Kada je otpustio narod, Ješua uđe u čamac i ode u magadanski kraj.
