Ko je najveći?
(Marko 9:33-37; Luka 9:46-48)
1 Uto Ješui priđoše učenici i upitaše: „Ko je najveći u Carstvu nebeskom?”
2 A Ješua pozva k sebi jedno dete, postavi ga među njih, 3 pa reče: „Istinu vam kažem: ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. 4 Ko se ponizi kao ovo dete, najveći je u Carstvu nebeskom. 5 I ko primi jedno ovakvo dete u moje ime, mene prima.”
Sablazni
(Marko 9:42-48; Luka 17:1-2)
6 „Ako neko sablazni ijednoga od ovih malenih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu oko vrata obese mlinski kamen i da se utopi u dubokom moru.
7 „Teško svetu zbog sablazni. Sablazni moraju da dođu, ali teško čoveku po kome sablazan dolazi.
8 „Ako te tvoja ruka ili noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe. Bolje ti je da u život uđeš kljast ili hrom nego da imaš obe ruke ili noge, a budeš bačen u večni oganj. 9 I ako te tvoje oko sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je da u život uđeš samo s jednim okom nego da imaš oba oka, a budeš bačen u oganj pakla.
10 „Pazite da ne prezrete jednog od ovih malenih. Jer, kažem vam: njihovi anđeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca, koji je na nebesima.” 11 [a]
Priča o zalutaloj ovci
(Luka 15:3-7)
12 „Šta mislite: ako čovek ima sto ovaca, i jedna od njih zaluta, zar neće ostaviti onih devedeset devet u brdima i otići da potraži zalutalu? 13 Pa, ako je nađe, istinu vam kažem, radosniji je zbog nje nego zbog onih devedeset devet koje nisu zalutale. 14 Tako ni vaš nebeski Otac ne želi da propadne ijedan od ovih malenih.”
Bratska opomena
(Luka 17:3)
15 „Ako tvoj brat zgreši protiv tebe[b], idi i nasamo ga prekori. Ako te posluša, ponovo si stekao brata. 16 A ako te ne posluša, povedi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se svaka stvar utvrdi na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka.[c] 17 Ako ni njih ne posluša, obavesti crkvu. Pa ako ni crkvu ne posluša, odnosi se prema njemu kao prema neznabošcu ili cariniku.
18 „Istinu vam kažem: što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu. I što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.
19 „A kažem vam i ovo: što god dvojica od vas ovde na zemlji složno zamole, moj nebeski Otac će im to dati. 20 Jer, gde je dvoje ili troje okupljeno u moje ime, tamo sam ja među njima.”
Priča o okrutnom sluzi
21 Tada Petar priđe Ješui i upita ga: „Gospode, koliko puta može moj brat da zgreši protiv mene, a ja da mu oprostim? Sedam puta?”
22 „Kažem ti”, reče mu Ješua, „ne sedam, nego sedamdeset sedam.
23 „Stoga je Carstvo nebesko slično caru koji je odlučio da sredi račune sa svojim slugama. 24 Kada je počeo da obračunava, dovedoše mu jednoga koji mu je dugovao deset hiljada talanata[d]. 25 Pošto ovaj nije imao da mu vrati, gospodar zapovedi da se dužnik, njegova žena i deca i sve što ima prodaju i da se dug tako izmiri.
26 „Tada sluga pade ničice pred carem, moleći ga: ‚Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti vratiti.‘ 27 I gospodar se sažali na tog slugu, otpusti ga i oprosti mu dug.
28 „A taj isti sluga, kada je izašao, nađe jednog svog druga u službi, koji mu je dugovao sto dinara[e], pa ga dograbi i poče da ga davi, govoreći: ‚Vrati mi dug!‘
29 „Tada njegov drug pade ničice pred njim, preklinjući ga: ‚Imaj strpljenja sa mnom i vratiću ti dug.‘ 30 Ali on to ne htede, nego ode i baci ovoga u tamnicu dok ne vrati dug.
31 „Kada su druge sluge videle šta se dogodilo, veoma se ražalostiše, pa odoše i obavestiše svoga gospodara o svemu što se dogodilo.
32 „Tada gospodar pozva k sebi onog slugu i reče mu: ‚Zli slugo! Oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio! 33 Zar nije trebalo da se i ti smiluješ svome drugu kao što sam se ja smilovao tebi?‘ 34 I njegov gospodar se razgnevi, pa ga predade tamničarima da ga muče dok mu ne vrati ceo dug.
35 „Tako će moj nebeski Otac postupiti s vama ako svaki od vas od svega srca ne oprosti svome bratu.”
