Priča o radnicima u vinogradu
1 „Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je rano ujutro izašao da unajmi radnike za svoj vinograd. 2 Pogodi se s radnicima da im plati dinar[a] dnevno, pa ih posla u vinograd.
3 „Oko devet sati[b] izađe iz kuće i vide neke ljude kako besposleni stoje na trgu, 4 pa im reče: ‚Idite i vi u moj vinograd, a ja ću vam platiti koliko je pravo.‘ 5 I oni odoše.
„A on opet izađe oko dvanaest[c], pa oko tri sata[d], i učini isto. 6 Oko pet sati[e] izađe ponovo i nađe druge ljude koji su stajali, pa ih upita: ‚Zašto ceo dan ovde stojite besposleni?‘
7 „Oni mu rekoše: ‚Zato što nas niko nije unajmio.‘
„A on im reče: ‚Idite i vi u vinograd.‘
8 „Kada je palo veče, vlasnik vinograda reče svom upravitelju: ‚Pozovi radnike i isplati ih redom od poslednjih do prvih.‘
9 „Tako dođoše oni koji su bili unajmljeni oko pet sati, i svaki dobi jedan dinar. 10 Kada su došli oni koji su bili unajmljeni prvi, pomisliše da će dobiti više, ali i oni dobiše po dinar. 11 Uzeše ga, pa počeše da gunđaju protiv domaćina 12 govoreći: ‚Ovi poslednji su radili samo jedan sat, a ti si ih izjednačio s nama koji smo podneli teret dana i žegu!‘
13 „‚Prijatelju‘, reče domaćin jednome od njih, ‚nisam bio nepravedan prema tebi. Zar se nisi pogodio sa mnom da ti platim jedan dinar? 14 Uzmi svoje i idi, a ja ovom poslednjem hoću da dam isto koliko i tebi. 15 Zar nemam pravo da s onim što je moje činim šta hoću? Ili si zavidan[f] što sam ja dobar?‘
16 „Tako će poslednji biti prvi, a prvi poslednji.”
Ješua treći put predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
(Marko 10:32-34; Luka 18:31-34)
17 Dok je išao u Jerusalim, Ješua uze Dvanaestoricu na stranu i putem im reče: 18 „Evo, idemo u Jerusalim. Sin čovečiji će biti predat prvosveštenicima i učiteljima zakona, i oni će ga osuditi na smrt. 19 Onda će ga predati neznabošcima da mu se rugaju, bičuju ga i raspnu, a on će trećeg dana vaskrsnuti.”
Zahtev majke Zevedejevih sinova
(Marko 10:35-45)
20 Tada mu priđe majka Zevedejevih sinova sa svojim sinovima i pokloni mu se, s namerom da ga nešto zamoli.
21 „Šta hoćeš?” upita je on.
A ona mu reče: „Obećaj mi da će u tvom Carstvu ova moja dva sina sedeti jedan tebi zdesna, a drugi sleva.”
22 „Ne znate šta tražite”, odgovori Ješua. „Možete li da pijete iz čaše iz koje ću ja piti?”
„Možemo”, odgovoriše oni.
23 A on im reče: „Zaista ćete i piti iz te čaše. Ali nije moje da određujem ko će sedeti sa moje desne ili leve strane. Ta mesta pripadaju onima za koje ih je pripremio moj Otac.”
24 Kada su to čula ostala desetorica, naljutiše se na dvojicu braće.
25 Tada ih Ješua pozva k sebi, pa reče: „Znate da vladari narodâ gospodare njima i velikaši ih drže pod vlašću. 26 Ali neka među vama ne bude tako. Nego, ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude služitelj, 27 i ko hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga, 28 baš kao što ni Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život dâ kao otkupninu za mnoge.”
Izlečenje dvojice slepih
(Marko 10:46-52; Luka 18:35-43)
29 Kada su odlazili iz Jerihona, za Ješuom pođe silan narod.
30 A pored puta su sedela dva slepa čoveka, pa kad su čuli da Ješua prolazi, povikaše: „Gospode, Sine Davidov, smiluj nam se!”
31 Narod ih opomenu da ućute, ali oni još jače povikaše: „Gospode, Sine Davidov, smiluj nam se!”
32 Ješua se zaustavi, pa ih pozva k sebi i upita: „Šta želite da učinim za vas?”
33 „Gospode”, rekoše oni, „da progledamo.”
34 Ješua se sažali na njih, pa im dotače oči, i oni odmah progledaše i pođoše za njim.
