Zavera protiv Ješue
(Marko 14:1-2; Luka 22:1-2; Jovan 11:45-53)
1 Kada je Ješua sve ovo izgovorio, reče svojim učenicima: 2 „Vi znate da je za dva dana Pasha, i Sina čovečijega će predati da bude raspet.”
3 Tada se prvosveštenici i starešine naroda okupiše u dvoru prvosveštenika koji se zvao Kajafa 4 i dogovoriše se da Ješuu na prevaru uhvate i ubiju.
5 „Ali ne za vreme praznika”, rekoše, „da se narod ne pobuni.”
Pomazanje u Vitaniji
(Marko 14:3-9; Jovan 12:1-8; Luka 7:36-50)
6 A Ješua je bio u Vitaniji, u kući Simona Gubavca. 7 Dok je ležao za trpezom, priđe mu jedna žena sa posudom od alabastera punom skupocene mirisne pomasti i izli je na njegovu glavu.
8 Kada su to učenici videli, počeše da negoduju.
„Čemu to rasipništvo?” rekoše. 9 „To je moglo skupo da se proda i da se razdeli siromasima.”
10 A Ješua je znao o čemu govore, pa ih upita: „Zašto gnjavite ovu ženu? Učinila mi je dobro delo. 11 Jer, siromahe ćete uvek imati sa sobom, ali mene nećete uvek imati. 12 Kada je izlila ovu mirisnu pomast na moje telo, učinila je to za moju sahranu. 13 Istinu vam kažem: gde god se, u celom svetu, bude propovedalo ovo evanđelje, govoriće se i o ovome što je ona učinila, u spomen na nju.”
Juda se dogovara da izda Ješuu
(Marko 14:10-11; Luka 22:3-6)
14 Tada jedan od Dvanaestorice – onaj koji se zvao Juda Iskariotski – ode prvosveštenicima 15 i upita ih: „Koliko ste voljni da mi date ako vam ga izdam?”
Oni mu ponudiše trideset srebrnjaka 16 i on otada poče da traži povoljnu priliku da im ga izda.
Ješua jede pashalnu večeru s učenicima
(Marko 14:12-21; Luka 22:7-14, 21-23; Jovan 13:21-30)
17 Prvoga dana Praznika beskvasnog hleba učenici priđoše Ješui i upitaše ga: „Gde hoćeš da ti spremimo da jedeš pashalnu večeru?”
18 „Idite u grad k tome i tome”, reče im on, „i recite mu: ‚Učitelj kaže: „Moj čas je blizu. Kod tebe ću slaviti Pashu sa svojim učenicima.”‘”
19 I učenici učiniše kako im je Ješua naredio i spremiše pashalnu večeru.
20 Kada je palo veče, Ješua sa Dvanaestoricom leže za trpezu.
21 „Istinu vam kažem”, reče on dok su jeli, „jedan od vas će me izdati.”
22 Oni se veoma ražalostiše, pa ga jedan za drugim upitaše: „Da neću ja, Gospode?”
23 „Onaj koji je sa mnom umočio ruku u zdelu”, odgovori Ješua, „taj će me izdati. 24 Sin čovečiji će otići kao što je za njega napisano, ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijega: bolje bi mu bilo da se nije ni rodio.”
25 A njegov izdajnik Juda upita: „Da nisam ja, Rabi?”
Ješua mu odgovori: „Tako je kao što kažeš.”
Gospodnja večera
(Marko 14:22-26; Luka 22:15-20; Prva Korićanima 11:23-25)
26 Dok su jeli, Ješua uze hleb, blagoslovi ga i izlomi, pa dade učenicima, govoreći: „Uzmite i jedite – ovo je moje telo.”
27 Onda uze čašu, zahvali Bogu i dade im je, govoreći: „Pijte iz nje svi, 28 jer ovo je moja krv, krv saveza[a], koja se proliva za mnoge, za oproštenje greha. 29 Kažem vam: više neću piti od ovog lozinog roda do onoga dana kada ću ga, novog, s vama piti u Carstvu moga Oca.”
30 Zatim otpevaše hvalospev, pa odoše na Maslinsku goru.
Ješua predskazuje da će ga se Petar odreći
(Marko 14:27-31; Luka 22:31-34; Jovan 13:36-38)
31 Tada im Ješua reče: „Svi ćete se noćas o mene sablazniti. Jer, zapisano je:
‚Udariću pastira,
i ovce iz stada će se raštrkati.‘(A)
32 Ali, posle svog vaskrsenja, otići ću pred vama u Galileju.”
33 A Petar mu reče: „Ako se svi i sablazne o tebe, ja se nikad neću sablazniti!”
34 „Istinu ti kažem”, reče mu Ješua, „još noćas, pre nego što se petao oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći.”
35 Petar mu reče: „Ako treba i da umrem s tobom, neću te se odreći.”
A tako rekoše svi učenici.
Ješua se moli u Getsimaniji
(Marko 14:32-42; Luka 22:39-46)
36 Tada Ješua ode sa svojim učenicima na mesto koje se zove Getsimanija, pa im reče: „Sedite ovde dok ja odem onamo i pomolim se.”
37 Onda sa sobom povede Petra i oba Zevedejeva sina. Obuzeše ga žalost i teskoba, 38 pa im reče: „Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom.”
39 Potom ode malo dalje, pade ničice, pa poče da se moli govoreći: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali, neka ne bude moja volja, nego tvoja.”
40 Tada se vrati učenicima i nađe ih kako spavaju.
„Tako, dakle”, reče Petru, „ni jedan sat niste bili u stanju da probdite sa mnom. 41 Bdite i molite se, da ne padnete u iskušenje. Duh je, doduše, voljan, ali je telo slabo.”
42 Onda drugi put ode i pomoli se govoreći: „Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, da je ne ispijem, neka bude tvoja volja.”
43 Zatim se vrati i opet ih nađe kako spavaju – oči su im se sklapale. 44 On opet ode od njih i udalji se, pa se treći put pomoli, izgovorivši iste reči.
45 Onda ode k učenicima i upita ih: „Zar još spavate i odmarate se? Evo, primakao se čas kada će Sin čovečiji biti predat u ruke grešnikâ. 46 Ustajte! Hajdemo! Evo moj izdajnik dolazi.”
Ješua izdan i uhvaćen
(Marko 14:43-50; Luka 22:47-53; Jovan 18:3-12)
47 I dok je on još govorio, stiže Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njim, s mačevima i toljagama, silna svetina koju su poslali prvosveštenici i starešine naroda.
48 A njegov izdajnik je s njima dogovorio znak. „Koga poljubim – taj je”, rekao je. „Njega uhvatite.”
49 I odmah priđe Ješui i reče: „Zdravo, Rabi”, i poljubi ga.
50 „Prijatelju”, reče mu Ješua, „zašto si došao?”
Tada ljudi priđoše, pograbiše Ješuu i uhvatiše ga. 51 A jedan od onih koji su bili sa Ješuom posegnu za svojim mačem i isuka ga, pa udari prvosveštenikovog slugu i odseče mu uho.
52 Tada mu Ješua reče: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača maše, od mača će i poginuti. 53 Zar misliš da ne bih mogao da zamolim Oca da mi sada pošalje više od dvanaest legija anđela? 54 Ali, kako bi se onda ispunila Pisma koja kažu da mora da bude ovako?”
55 Onda reče svetini: „Izašli ste kao nekog razbojnika da me uhvatite, s mačevima i toljagama. Svakog dana sam sedeo u Hramu i učio narod, i niste me uhvatili. 56 Ali, sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što su napisali proroci.”
Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.
Ješua pred Sinedrionom
(Marko 14:53-65; Luka 22:54-55, 63-71; Jovan 18:13-14, 19-24)
57 Oni koji su uhvatili Ješuu, odvedoše ga prvosvešteniku Kajafi, kod koga su se okupili učitelji zakona i starešine. 58 A Petar je na odstojanju išao za Ješuom sve do prvosveštenikovog dvorišta, pa uđe unutra i sede sa slugama da vidi šta će se dogoditi.
59 Prvosveštenici i ceo Sinedrion počeše da traže neki lažan dokaz protiv Ješue, da bi mogli da ga pogube, 60 ali ga ne nađoše, iako je došlo mnogo lažnih svedoka.
Na kraju dođoše dvojica 61 i rekoše: „Ovaj je rekao: ‚Mogu da porušim Božiji Hram i da ga ponovo sagradim za tri dana.‘”
62 Onda ustade prvosveštenik i upita Ješuu: „Zar nećeš ništa da odgovoriš? Šta to ovi svedoče protiv tebe?”
63 Ali Ješua je ćutao.
Prvosveštenik mu reče: „Zaklinjem te Bogom živim, reci nam da li si ti Hristos, Sin Božiji?”
64 „Tako je kako kažeš”, reče Ješua. „I kažem svima vama: od sada ćete videti Sina čovečijega kako sedi Silnome zdesna i dolazi na nebeskim oblacima.”
65 Tada prvosveštenik razdera svoju odeću i reče: „Pohulio je! Šta nam još trebaju svedoci! Eto, sad ste čuli hulu! 66 Šta mislite?”
A oni odgovoriše: „Zaslužio je smrt!”
67 Onda su ga pljuvali u lice i udarali pesnicama, a drugi su ga šamarali, 68 govoreći: „Prorokuj nam, Hriste! Ko te udario?”
Petar se odriče Ješue
(Marko 14:66-72; Luka 22:56-62; Jovan 18:15-18, 25-27)
69 A Petar je sedeo napolju, u dvorištu.
Priđe mu jedna sluškinja i reče: „I ti si bio sa Ješuom Galilejcem!”
70 Ali on to pred svima poreče rekavši: „Ne znam o čemu govoriš.”
71 Kada je izašao u prednje dvorište, ugleda ga jedna druga, pa reče onima koji su tamo stajali: „Ovaj je bio sa Ješuaom Nazarećaninom!”
72 Petar to opet poreče, zaklevši se: „Ne poznajem tog čoveka.”
73 Malo kasnije, oni koji su tamo stajali priđoše Petru i rekoše: „Ti si zaista jedan od njih! Odaje te govor!”
74 A on poče na sebe da priziva prokletstva i da se zaklinje: „Ne poznajem tog čoveka!”
Istog časa oglasi se petao 75 i Petar se seti reči koje je Ješua izrekao: „Pre nego što se petao oglasi, ti ćeš me se tri puta odreći”, pa izađe napolje i gorko zaplaka.
