Judina smrt
(Dela apostolska 1:18-19)
1 Rano ujutro prvosveštenici i starešine naroda dogovoriše se da Ješuu ubiju. 2 Vezaše ga, pa ga odvedoše i predadoše namesniku Pilatu.
3 Kada je Juda, koji ga je izdao, video da je Ješua osuđen, pokaja se i prvosveštenicima i starešinama vrati trideset srebrnjaka, 4 govoreći: „Zgrešio sam izdavši nevinu krv.”
Oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja stvar.”
5 On baci srebrnjake u Hram, pa ode i obesi se.
6 Prvosveštenici uzeše srebrnjake, govoreći: „Nije dozvoljeno da se ovaj novac stavi u hramsku riznicu, jer je plata za krv.”
7 Onda se dogovoriše i tim novcem kupiše Grnčarevu njivu, da bude groblje za strance. 8 Zato se ta njiva sve do dana današnjeg zove Krvna njiva. 9 Tako se ispunilo ono što je rečeno preko proroka Jeremije:
„Uzeše trideset srebrnjaka, cenu procenjenoga, koga proceniše Izraelci, 10 i dadoše ih za Grnčarevu njivu, kao što mi je Gospod zapovedio.”[a]
Ješua pred Pilatom
(Marko 15:2-5; Luka 23:3-5; Jovan 18:33-38)
11 A Ješua je stajao pred namesnikom, koji ga upita: „Jesi li ti car Judeja?”
Ješua mu reče: „Tako je kao što kažeš.”
12 A dok su ga prvosveštenici i starešine optuživali, nije ništa odgovarao.
13 Tada mu Pilat reče: „Zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe?”
14 Ali Ješua mu ne odgovori nijednom rečju, pa se namesnik veoma začudi.
Ješua osuđen na smrt
(Marko 15:2-5; Luka 23:13-25; Jovan 18:39-19:16)
15 A namesnik je imao običaj da o praznicima oslobodi narodu jednog zatvorenika koga su hteli. 16 Tada je tamo bio poznati zatvorenik po imenu Varava.
17 Kada se narod okupio, Pilat ih upita: „Koga hoćete da vam oslobodim: Varavu ili Ješuu zvanog Hristos?”
18 Znao je, naime, da su Ješuu predali iz zavisti.
19 Dok je Pilat sedeo na sudijskoj stolici, njegova žena mu poruči: „Okani se tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo prepatila zbog njega.”
20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraži Varavu, a da Ješua bude pogubljen.
21 Namesnik ih upita: „Koga od ove dvojice hoćete da vam oslobodim?”
„Varavu!” odgovoriše oni.
22 „A šta da uradim sa Ješuom zvanim Hristos?” upita ih on.
A oni svi rekoše: „Neka bude raspet!”
23 „Kakvo je zlo učinio?” upita ih.
Ali oni još glasnije povikaše: „Neka bude raspet!”
24 Pilat vide da ništa ne pomaže, nego da nastaje sve veći metež, pa uze vode i pred narodom opra ruke, govoreći: „Nisam kriv za krv ovoga čoveka – to je vaša stvar!”
25 A sav narod odvrati: „Njegova krv na nas i na našu decu!”
26 Tada im Pilat oslobodi Varavu, a Ješuu izbičeva, pa ga predade da ga raspnu.
Vojnici se rugaju Ješui
(Marko 15:16-20; Jovan 19:2-3)
27 Namesnikovi vojnici odvedoše Ješuu u pretorijum, pa oko njega okupiše celu četu. 28 Svukoše ga i ogrnuše skerletnim plaštom. 29 Ispletoše venac od trnja i staviše mu ga na glavu, a u desnu ruku trsku. Onda kleknuše pred njim, pa počeše da mu se rugaju, govoreći: „Zdravo, care Judeja!”
30 Potom su ga pljuvali i udarali trskom po glavi. 31 Kada su prestali da mu se rugaju, skinuše plašt s njega i obukoše mu njegovu odeću, pa ga odvedoše da ga raspnu.
Raspeće
(Marko 15:21-32; Luka 23:26-43; Jovan 19:17-27)
32 Dok su izlazili, naiđoše na jednog čoveka iz Kirine koji se zvao Simon i nateraše ga da nosi Ješuin krst. 33 Kada su stigli na mesto koje se zove Golgota – što znači „Lobanjsko mesto” – 34 dadoše Ješui da pije vino pomešano sa žuči. Ali, kad ga je okusio, ne htede da ga pije. 35 Oni ga raspeše, pa razdeliše njegovu odeću bacanjem kocke. 36 Onda sedoše tamo da ga čuvaju.
37 A iznad glave su mu stavili napisanu njegovu krivicu: Ovo je Ješua, car Judeja.
38 Tada s njim raspeše i dva razbojnika – jednog s njegove desne, a drugog s leve strane.
39 A prolaznici su ga vređali. Mahali su glavama 40 i govorili: „Spasi samoga sebe, ti koji rušiš Hram i gradiš ga za tri dana! Siđi sa krsta ako si Sin Božiji!”
41 Slično su mu se rugali i prvosveštenici, zajedno s učiteljima zakona i starešinama, govoreći: 42 „Druge je spasao, a sebe ne može da spase! On je car Izraela – neka sada siđe s krsta, pa ćemo mu poverovati. 43 Uzda se u Boga, pa neka ga on sada izbavi ako ga želi. Jer, govorio je: ‚Ja sam Sin Božiji.‘”
44 A tako su ga vređali i razbojnici koji su s njim bili raspeti.
Ješuina smrt
(Marko 15:33-41; Luka 23:44-49; Jovan 19:28-30)
45 Od podneva do tri sata[b] zavlada tama po celoj zemlji. 46 Oko tri sata[c] Ješua povika iz svega glasa: „Eli, Eli, lama sabahtani?” – što znači „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”(A)
47 Čuli su to neki koji su tamo stajali, pa rekoše: „Zove Iliju!”[d]
48 Jedan od njih smesta otrča, uze sunđer, natopi ga sirćetom, natače na trsku, pa dade Ješui da pije.
49 „Ostavi ga”, rekoše ostali, „da vidimo da li će doći Ilija da ga spase.”
50 A Ješua opet povika iz svega glasa i izdahnu.
51 Tada se zavesa u Hramu rascepi nadvoje, od vrha do dna. Zemlja se zatrese i stene popucaše. 52 Grobovi se otvoriše i vaskrsnuše tela mnogih umrlih svetih, 53 koji izađoše iz grobova, a posle Ješuinog vaskrsenja odoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
54 Kapetan i oni koji su s njim čuvali Ješuu videše zemljotres i sve što se dogodilo, pa se veoma uplašiše i rekoše: „Ovaj je zaista bio Sin Božiji!”
55 A tamo su bile i sve to izdaleka posmatrale i mnoge žene koje su Ješuu pratile od Galileje i služile mu. 56 Među njima su bile Marija Magdalina, Marija majka Jakova i Josifa, i majka Zevedejevih sinova.
Ješuina sahrana
(Marko 15:42-47; Luka 23:50-56; Jovan 19:38-42)
57 Kada je palo veče, dođe čovek po imenu Josif, bogataš iz Arimateje, koji je i sâm bio Ješuin učenik. 58 On ode k Pilatu i zatraži Ješuino telo, a Pilat naredi da mu se telo preda. 59 Josif uze telo, uvi ga u čisto platno, 60 pa ga položi u svoj novi grob, koji je usekao u steni. Onda na ulaz u grob navalja velik kamen i ode. 61 A Marija Magdalina i druga Marija sedoše preko puta groba.
Straža kod groba
62 Sutradan, to jest dan posle Pripreme[e], prvosveštenici i fariseji dođoše k Pilatu 63 i rekoše: „Gospodaru, setili smo se da je onaj varalica za života govorio: ‚Vaskrsnuću posle tri dana.‘ 64 Zato naredi da se grob osigura do trećeg dana, da ne bi njegovi učenici došli i ukrali telo, pa rekli narodu: ‚Ustao je iz mrtvih!‘ Tako bi ta poslednja prevara bila gora od prve.”
65 A Pilat im reče: „Evo vam straže, pa idite i osigurajte kako znate.”
66 I oni odoše i osiguraše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.
