Očišćenje gubavca
(Marko 1:40-45; Luka 5:12-16)
1 Kada je Ješua sišao sa gore, za njim pođe silan narod.
2 Priđe mu jedan gubavac, pokloni mu se i reče: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš.”
3 A Ješua pruži ruku, dotače ga i reče: „Hoću. Budi čist.”
I onaj se odmah očisti od svoje gube.
4 Tada mu Ješua reče: „Pazi da nikom ne pričaš, nego idi i pokaži se svešteniku, pa prinesi dar koji je Mojsije odredio – za svedočanstvo njima.”
Vera rimskog kapetana
(Luka 7:1-10; Jovan 4:43-54)
5 Kada je ušao u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan i, preklinjući ga, 6 reče: „Gospodaru, kod kuće mi leži sluga, oduzet je i strašno se muči.”
7 A Ješua mu reče: „Doći ću da ga izlečim.”
8 „Gospodaru”, odgovori mu kapetan, „nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Nego, samo reci reč i moj sluga će ozdraviti. 9 Jer, ja sam čovek podređen vlasti i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: ‚Idi!‘ i on ode, a drugom: ‚Dođi!‘ i on dođe. I svom sluzi kažem: ‚Uradi!‘ i on uradi.”
10 Kada je to čuo, Ješua mu se zadivi, pa reče svojim pratiocima: „Istinu vam kažem: toliku veru nisam našao ni u koga u Izraelu. 11 A kažem vam i ovo: mnogi će doći sa istoka i sa zapada i leći za trpezu sa Avraamom, Isaakom i Jakovom u Carstvu nebeskom, 12 a sinovi Carstva biće izbačeni napolje, u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.”
13 Onda reče kapetanu: „Idi. Neka bude kako si verovao.”
I istog časa kapetanov sluga ozdravi.
Izlečenje mnogih
(Marko 1:29-34; Luka 4:38-41)
14 Kada je Ješua ušao u Petrovu kuću, vide njegovu taštu kako leži u groznici. 15 On joj dotače ruku i groznica je ostavi, pa ona ustade i poče da ga služi.
16 Kada je palo veče, doneše mu mnoge opsednute demonima i on rečju istera duhove i izleči sve bolesne 17 – da se ispuni ono što je rečeno preko proroka Isaije:
„On uze naše slabosti
i ponese naše bolesti.”(A)
Cena sledbeništva
(Luka 9:57-62)
18 Kada je video narod oko sebe, Ješua zapovedi da otplove na drugu obalu.
19 A jedan učitelj zakona mu priđe i reče: „Učitelju, ići ću za tobom kud god budeš išao.”
20 „Lisice imaju jazbine i ptice imaju gnezda”, odgovori mu Ješua, „a Sin čovečiji nema gde da spusti glavu.”
21 „Gospode”, reče mu jedan drugi učenik, „pusti me da prvo odem da sahranim oca.”
22 A Ješua mu reče: „Pođi za mnom, a mrtvi neka sahranjuju svoje mrtve.”
Ješua stišava oluju
(Marko 4:35-41; Luka 8:22-25)
23 Onda Ješua uđe u čamac, a za njim pođoše njegovi učenici. 24 Na moru nastade žestoka oluja – tolika da su talasi prelivali čamac. A Ješua je spavao.
25 Učenici mu priđoše i probudiše ga, govoreći: „Gospode, spasi nas! Izgibosmo!”
26 „Zašto se plašite, maloverni?” upita ih on.
Onda ustade, zapreti vetrovima i moru, pa nastade velika tišina.
27 A ljudi, zadivljeni, upitaše: „Ko je ovaj da mu se i vetrovi i more pokoravaju?”
Izlečenje dvojice opsednutih
(Marko 5:1-20; Luka 8:26-39)
28 Kada je stigao na drugu obalu, u gadarinski[a] kraj, u susret mu dođoše dvojica opsednutih demonima. Izlazili su iz grobova, a bili su toliko napasni da niko nije mogao da prođe tim putem.
29 „Šta mi imamo s tobom, Sine Božiji?” povikaše oni. „Jesi li ovamo došao da nas pre vremena mučiš?”
30 A malo dalje od njih paslo je veliko krdo svinja.
31 Demoni počeše da preklinju Ješua govoreći: „Ako nas isteraš, pošalji nas u ono krdo svinja.”
32 „Idite”, reče im on.
I oni izađoše i uđoše u svinje, a celo krdo se sjuri niz padinu u more i podavi u vodi. 33 Svinjari pobegoše i odoše u grad, pa ispričaše sve što se dogodilo, i o opsednutima. 34 Tada ceo grad izađe u susret Ješui, pa, kad su ga videli, počeše da ga preklinju da ode iz njihovog kraja.
