1 U vreme vladavine Joatama, Ahaza i Ezekije, careva Jude, reč Jehovina dolazila je Miheju iz Morešeta. Ovo je viđenje koje je video o Samariji i Jerusalimu.
Sudija dolazi
2 Čujte, svi narodi!
Počuj, zemljo i svi vi u njoj!
Gospod Jehova svedočiće protiv vas
iz svoga svetog Hrama!
3 Evo, Jehova dolazi iz svoga boravišta,
silazi i gazi po visovima zemlje.
4 Planine se tope pod njim,
a doline rasedaju
kao vosak pred ognjem,
kao voda koja lije niz strminu.
5 Sve to zbog prestupa Jakovljevog,
zbog grehâ naroda Izraelovog.
Koji je prestup Jakovljev?
Zar nije Samarija?
Koja je uzvišica Judina?
Zar nije Jerusalim?
6 „Zato ću od Samarije načiniti gomilu krša,
ledinu za vinograde.
Kamenje ću joj survati u dolinu
i temelje joj ogoliti.
7 Biće porazbijani svi njeni idoli,
svi hramski darovi spaljeni ognjem.
Uništiću sve njene likove
jer ih je skupila platama hramskih bludnica
i opet će se koristiti kao plate bludnica.”
8 Zbog toga ću zaplakati i zakukati,
gô i bos ići naokolo,
zavijati kao šakal
i lelekati kao noj.
9 Jer, njena je rana neisceljiva –
sve do Jude se proširila,
doprla do kapije moga naroda,
do samog Jerusalima.
10 Ne govorite o tome u Gatu,
ne plačite u Aku,
u Bet-Leafri se valjajte u prašini.
11 Prođite osramoćeni i goli,
žitelji Šafira.
Neće izaći žitelji Caanana,
Bet-Ecel je u žalosti:
uskratiće vam pomoć.
12 Žitelji Marota previjaju se od bola,
čekajući olakšanje,
jer se nesreća od Jehove
spustila sve do kapije Jerusalima.
13 Upregnite brze konje u kola,
žitelji Lahiša.
Vi ste prvi Kćer sionsku naveli na greh,
jer među vama su se našli prestupi Izraelovi.
14 Zato dajte oproštajne darove Morešet-Gatu.
Grad Ahziv dovešće u zabludu careve Izraela.
15 Opet ću na vas dovesti osvajača,
žitelji Mareše.
Slava Izraelova doći će do Adulama.
16 Obrijte glavu u znak žalosti
za svojom milom decom,
budite ćelavi kao orao lešinar,
jer će ona od vas otići u izgnanstvo.
