Ljudski i Božiji naumi
1 Teško onima koji smišljaju zlodela
i kuju zlo na svojim posteljama!
Čim svane jutro, svoje naume izvrše,
jer je to u njihovoj moći.
2 Požele polja, i otmu ih,
i kuće, i uzmu ih.
Prevare čoveka, i uzmu mu dom,
prevare čoveka, i otmu mu nasledstvo.
3 Zato ovako kaže Jehova:
„Evo, smišljam nesreću protiv ovoga roda,
od koje vam nema spasa.
Nećete više hodati oholo,
jer to će biti vreme nesreće.
4 Toga dana ljudi će vas ismevati
i rugati vam se ovom tužbalicom:
‚Propadosmo sasvim!
Razdeljen je posed moga naroda,
Jehova[a] ga oduze,
porobljivačima razdeli naša polja.‘”
5 Zato nećeš imati nikoga
da ti kockom dodeli zemlju
u zajedici Jehovinoj.
Lažni proroci
6 „Ne prorokujte!” govore njihovi proroci.
„Ne prorokujte o tome! Nas neće zadesiti sramota.”
7 Zar da se govori, narode Jakovljev:
„Zar je Duh Jehovin postao nestrpljiv?
Zar su to njegova dela?”
„Zar moje reči nisu blagotvorne
za onoga ko živi ispravno?
8 Ali vi se digoste protiv moga naroda[b] kao neprijatelj.
Sa bezbrižnih prolaznika
ogrtače skidate dok se vraćaju iz rata.
9 Žene moga naroda
iz toplih domova izgonite.
Moj blagoslov doveka oduzimate
od njihove dece.
10 Ustajte, odlazite!
Ovo nije mesto vašeg počinka.
Zato što je nečisto,
dokraja će biti uništeno.
11 „Da lažov i varalica dođe i kaže:
‚Proričem vam obilje vina i opojnih pića‘
– baš takav prorok bi odgovarao ovom narodu!”
Obećanje izbavljenja
12 „Celoga ću te okupiti, Jakove.
Sabraću Ostatak Izraelov,
sabraću ih kao ovce u toru,
kao stado na njegovom pašnjaku
– sve će vrveti od ljudi.
13 Pred njima će ići
Onaj koji će im prokrčiti put,
a oni će provaliti kroz kapiju i izaći.
Pred njima će ići njihov Car,
Jehova će im biti na čelu.”
