Božija vladavina
(Is 2,2-4)
1 U poslednje dane
gora Doma Jehovinog
biće postavljena za glavnu među gorama.
Biće uzvišena iznad brdâ
i svi će se narodi slivati k njoj.
2 Mnogi narodi će doći i reći:
„Hajde, popnimo se na goru Jehovinu,
do Doma Boga Jakovljevog.
On će nas naučiti svojim putevima
da bismo njegovim stazama hodali.”
Jer, iz Siona će izaći Zakon,
Reč Jehovina iz Jerusalima.
3 On će suditi među narodnostima
i okončati sporove moćnih naroda blizu i daleko.
Oni će svoje mačeve prekovati u raonike
i koplja u kosire.
Narod neće dizati mač na narod,
niti će se više obučavati za rat.
4 Svako će sedeti pod svojom lozom
i pod svojom smokvom,
i niko ga neće plašiti,
jer je govorio Jehova nad vojskama.
5 Svi narodi žive u ime svojih bogova,
a mi ćemo doveka u ime Jehove, Boga našega.
Božiji naumi
6 „Toga dana”, govori Jehova,
„okupiću hrome, sabrati izgnane
i one koje sam udario nesrećom.
7 Od hromih ću učiniti Ostatak,
od oteranih – moćan narod.
Od toga dana pa doveka
Jehova će vladati nad njima na gori Sion.
8 A tebi će, kulo osmatračka nad stadom,
utvrđenju Kćeri sionske,
biti vraćena pređašnja vlast,
carstvo će doći Kćeri jerusalimskoj.”
9 Zašto sada glasno zapomažeš?
Zar nemaš cara? Zar ti je savetnik umro,
pa te spopao bol kao ženu trudovi?
10 Uvijaj se od bolova i vrišti,
Kćeri sionska, kao žena u trudovima,
jer ćeš sada izaći iz grada,
stanovati na polju
i otići u Vavilon.
Tamo ćeš biti izbavljena –
Jehova će te otkupiti
iz ruku tvojih neprijatelja.
11 A sada se mnogi narodi
okupiše protiv tebe.
Govore: „Neka se ukalja.
Neka nam se oči naslađuju Sionom.”
12 Ali oni ne znaju Jehovine misli,
niti razumeju njegove naume.
On ih je skupio kao snoplje na gumnu.
13 „Ustani i ovrši žito, Kćeri sionska.
Jer, daću ti gvozdene rogove
i bronzana kopita,
pa ćeš satrti mnoge narode.
Njihov nepošteno stečen dobitak podarićeš Jehovi,
njihovo bogatstvo Gospodaru sve zemlje.”
