Izraelova iskvarenost
1 Teško meni!
Ja sam kao onaj koji letnje plodove ubire
kada se pabirči po vinogradu.
Nigde grozda da ga pojedem,
nijedne rane smokve za kojom žudim.
2 Verni nestadoše iz zemlje,
ne ostade nijedan čestit među ljudima.
Svi vrebaju da proliju krv,
svako svakoga lovi mrežom.
3 Obe ruke se izveštile za zlo.
Službenik traži poklone,
sudija prima mito,
velikaš odlučuje po svom hiru
– svi oni spletkare zajedno.
4 Najbolji među njima je kao trn,
najčestitiji kao živica od trnja.
Došao je dan od kog su strahovali[a],
dan kada će biti kažnjeni.
Sada je vreme njihove pometnje.
5 Ne veruj bližnjemu,
ne uzdaj se u prijatelja,
pazi šta pričaš pred onom
koja ti leži u naručju.
6 Jer, sin prezire oca,
kći se diže protiv majke,
snaha protiv svekrve.
Čoveku će njegovi ukućani
biti neprijatelji.
Kći sionska govori
7 A ja, ja sam s nadom zagledana u Jehovu,
čekam Boga, svoga Spasitelja.
Uslišiće me moj Bog.
8 Ne likuj nada mnom, dušmanko.
Iako sam pala, ustaću.
Iako sedim u tami,
Jehova je moja svetlost.
9 Zato što sam zgrešila protiv Jehove,
trpeću njegovu srdžbu
dok se ne zauzme za mene
i ne dobije moju parnicu.
Izvešće me na svetlost,
i ja ću videti njegovu pravednost.
10 Videće to moja dušmanka
i biće osramoćena
ona koja je govorila:
»Gde je taj Jehova, tvoj Bog?«
Tada će mi se oči naslađivati gledajući
kako po njoj gaze kao po blatu na ulicama.
Jehova govori Kćeri sionskoj
11 Doći će dan kada će ti biti podignuti bedemi,
dan kada će ti se proširiti međe.
12 Toga dana dolaziće ti ljudi
od Asirije do egipatskih gradova,
od Egipta do Eufrata[b],
od mora do mora,
od gore do gore.
13 Zemlja će opusteti
zbog svojih žitelja i njihovih dela.
Narod govori Jehovi
14 Napasaj svoj narod svojom palicom,
stado svoga poseda,
koje sâmo živi u šumi,
na bujnim pašnjacima.
Neka pase u Bašanu i Giladu
kao u pradavnim danima.
15 Pokaži nam čuda
kao u dane kada si izašao iz Egipta.
16 Narodi će ih videti
i postideti se uprkos svoj svojoj sili.
Rukom će pokriti usta
i uši će im zaglušiti.
17 Lizaće prašinu kao zmija,
kao stvorovi koji gmižu po zemlji.
Drhteći će izaći iz svojih jazbina,
u strahu se okrenuti tebi, Jehova, naš Bože,
i bojati te se.
18 Ko je Bog kao ti, koji prašta greh
i prelazi preko prestupa Ostatka svoga poseda?
Ti ne istrajavaš večno u svome gnevu,
nego ti je milo da pokažeš ljubav.
19 Opet ćeš nam se smilovati:
zgazićeš naša zlodela
i sve naše grehe baciti u dubine mora.
20 Jakovu ćeš dati istinu,
Avraamu ljubav,
kao što si uz zakletvu obećao našim praocima
u davnim danima.
