² Jehova će obnoviti slavu Jakovljevu
    kao slavu Izraelovu,
iako su ga dušmani opustošili
    i uništili mu vinovu lozu.

³ Crveni su štitovi njegovih ratnika,
    vrsni vojnici odeveni su u skerlet.
Kao oganj im blešte kola
    kada su spremni za boj,
    konji^[a] se propinju.
⁴ Kola besomučno hitaju ulicama,
    tamo-amo jure trgovima.
Na usplamtele buktinje su nalik,
    poput munja sevaju.
⁵ Pozivaju se najbolji ratnici,
    ali oni se jedan o drugog sapliću.
Napadači jure ka bedemima,
    postavljaju zaklone za sebe.
⁶ Probijene su kapije koje gledaju na reku,
    u palati rasulo.
⁷ Odlučeno je: biće odvedena u sužanjstvo.
    Njene sluškinje jecaju kao golubice
    i u grudi se udaraju od žalosti.

⁸ Niniva je kao jezero
    čija voda brzo ističe.
»Stanite! Stanite!« čuju se povici,
    ali niko se ne okreće.

⁹ Opljačkajte srebro!
    Opljačkajte zlato!
Nema kraja blagu,
    bogatstvu svih njenih riznica.
¹⁰ Poharana je, opljačkana, ogoljena!
    Srca su klonula, kolena klecaju,
    tela drhte, sva lica prebledela.

¹¹ Gde je sada lavlja jazbina,
    mesto gde su hranili svoje mladunce,
kuda su lav i lavica išli,
    a s njima lavići, bez imalo straha?
¹² Lav je dovoljno nalovio za svoje laviće
    i udavio plena za svoje lavice,
napunio svoje jazbine lovinom
    i svoje brloge plenom.

¹³ »Ja sam protiv tebe«, govori Jehova nad vojskama.
    »U dim ću ti spaliti borna kola
    i mač će ti pobiti laviće.
Neću ti ostaviti plena na zemlji,
    neće se više čuti glasovi tvojih glasnika.«