Protivnici obnove Jerusalima
1 Kada je Sanvalat čuo da ponovo gradimo zid, razgnevio se i silno razjario. Ismevao je Judeje 2 i pred svojom sabraćom i samarijskom vojskom govorio: „Šta to rade oni kilavi Judeji? Da neće da obnove zid? Da neće da prinesu žrtve? Da neće da završe za jedan dan? Da neće da vrate u život spaljeno kamenje iz onih gomila krša?”
3 A Tovija Amonac, koji je bio pored njega, reče: „Ma, to što oni zidaju – da im se lisica popne, razvalila bi im taj njihov kameni zid.”
4 Čuj, Bože naš, kako nas preziru. Skreni njihove uvrede na njihovu glavu. Predaj ih kao plen u zemlju sužanjstva. 5 Ne pokrivaj njihovu krivicu i neka im se greh ne izbriše pred tobom, jer su vređali graditelje.
6 Tako smo gradili zid i celog izgradili do pola njegove visine, jer je narod radio svim srcem.
7 Ali, kada su Sanvalat, Tovija, Arapi, Amonci i Ašdodci čuli da je popravka jerusalimskih zidova uznapredovala i da se pukotine zatvaraju, silno se razgneviše, 8 pa svi zajedno skovaše zaveru da dođu i udare na Jerusalim i tako mu donesu nevolju. 9 A mi smo se molili svome Bogu i postavljali stražu i danju i noću zbog njih.
10 Tada Judeji rekoše: „Radnike je počela da izdaje snaga, a krša je toliko da nećemo moći da sagradimo zid.”
11 A naši neprijatelji rekoše: „Pre nego što doznaju za to ili nas opaze, bićemo među njima i pobiti ih, i tako ćemo okončati radove.”
12 Tada dođoše Judeji koji su živeli blizu njih, pa su nam po deset puta ponavljali: „Na koju god stranu da se okrenete, napašće nas.”
13 Stoga postavih ljude s mačevima, kopljima i lukovima iza najnižih delova zida na izloženim mestima, rasporedivši ih po bratstvima. 14 Pošto sam sve pregledao, ustadoh i rekoh plemićima, službenicima i ostalom narodu: „Ne bojte ih se. Setite se Gospoda, koji je velik i strašan, i borite se za svoju braću, sinove i kćeri, za svoje žene i dom.”
15 Kada su naši neprijatelji čuli da znamo za njihovu zaveru i da ju je Bog osujetio, svi se vratismo na zid, svako na svoj posao.
16 Od toga dana jedna polovina mojih ljudi je radila, a druga polovina držala štitove, koplja, lukove i oklope. Zapovednici su stajali iza sveg naroda Jude 17 koji je gradio zid. Nosači tereta su radili jednom rukom, a u drugoj su držali oružje. 18 Svakom od graditelja mač je bio pripasan uz bok dok je radio. A pored mene je stajao trubač.
19 Tada rekoh plemićima, službenicima i ostalom narodu: „Posao je velik i obiman, a mi smo na zidu daleko jedan od drugog. 20 Odakle god začujete zvuk roga, tamo nam se pridružite. Naš Bog će se boriti za nas.”
21 Tako smo nastavili posao, od rane zore, pa dok ne izađu zvezde, pri čemu je polovina ljudi držala koplja.
22 U to vreme još rekoh narodu: „Neka svaki čovek sa svojim pomoćnikom noći u Jerusalimu, da bi nam noću bili stražari, a danju radnici.”
23 Ni ja, ni moja braća, ni moji ljudi, ni stražari koji su bili sa mnom nismo skidali odeću, i svaki je držao svoje oružje čak i kada je išao da mokri.
