Nemija pomaže siromašnima
1 Narod i njihove žene digoše silnu poviku na svoju judejsku sabraću.
2 Jedni su govorili: „Nas i naših sinova i kćeri ima mnogo. Da bismo jeli i preživeli, treba nam žita.”
3 Drugi su govorili: „Zalažemo svoje njive, vinograde i kuće da dobijemo žita za vreme gladi.”
4 A treći su govorili: „Morali smo da uzajmimo novac da platimo caru porez na naše njive i vinograde. 5 Iako je naše telo kao i telo naše sabraće, a naši sinovi kao i njihovi sinovi, mi podvrgavamo naše sinove i kćeri ropstvu. Neke od naših kćeri već su robinje, a mi smo bespomoćni, jer naše njive i vinogradi pripadaju drugima.”
6 Kada sam čuo njihovu poviku i ove reči, veoma se razgnevih. 7 Potom razmislih, pa optužih plemiće i službenike, rekavši: „Vi uzimate kamatu od svoje sabraće!”
Onda sazvah velik skup protiv njih 8 i rekoh: „Koliko god je bilo moguće, otkupili smo svoju judejsku sabraću koja su bila prodata neznabošcima. A sada vi sami prodajete svoju sabraću, da bi opet bila prodata nama!”
A oni su ćutali, jer nisu imali šta da kažu.
9 „Nije dobro to što radite”, rekoh dalje. „Zar ne treba da živite u strahu od našega Boga, da nas naši neznabožački neprijatelji ne bi više vređali? 10 I ja i moja sabraća i moji ljudi pozajmljujemo narodu novac i žito. Neka se više ne uzima kamata. 11 Koliko danas im vratite njihove njive, vinograde, maslinjake i kuće, a tako i kamatu: jedan posto od novca, žita, mladog vina i ulja.”
12 „Vratićemo”, rekoše oni, „i više nećemo ništa tražiti od njih. Učinićemo kao što kažeš.”
Tada pozvah sveštenike i zatražih od plemićâ i službenikâ da se zakunu da će učiniti kao što su rekli.
13 A istresoh i skute svoje odeće i rekoh: „Neka ovako i Bog iz kuće i imanja istrese svakog čoveka koji ne održi ovo obećanje. Neka tako bude istresen i ispražnjen!”
Na to ceo skup reče: „Amin”, pa je hvalio Jehovu.
I narod učini kao što je obećao.
14 Osim toga, od dvadesete godine cara Artakserksa, kada sam postavljen za njihovog namesnika u Judi, do njegove trideset druge godine – dvanaest godina – ni ja ni moja braća nismo jeli hranu dodeljenu namesniku. 15 Raniji namesnici, moji prethodnici, nametali su narodu teško breme i uzimali od njega, osim hrane i vina, četrdeset šekela[a] srebra. Čak su i njihovi pomoćnici gospodarili narodom. Ali ja, iz straha od Boga, nisam tako postupao, 16 nego sam se posvetio radovima na ovom zidu. Nismo kupili nijednu njivu, a svi moji ljudi bili su uključeni u radove. 17 Štaviše, za mojom trpezom bilo je sto pedeset Judeja i službenika, kao i onih koji su nam došli iz okolnih naroda. 18 Svakog dana su za mene spremali jednog vola, šest najboljih ovaca i nešto peradi, a svakih deset dana sve vrste vina u izobilju. Ali, bez obzira na sve to, nisam zahtevao hranu koja pripada namesniku, jer je ovaj narod već bio teško opterećen.
19 Seti me se po dobru, Bože moj, zbog svega što sam učinio za ovaj narod.
