Narod priznaje svoje grehe
1 Dvadeset četvrtog dana tog meseca, Izraelci se okupiše, pa su postili obučeni u kostret i posuti prašinom. 2 Izraelovi potomci odvojiše se od svih tuđinaca, pa su stajali i priznavali svoje grehe i prestupe svojih praotaca. 3 Stajali su, svako na svom mestu, i jednu četvrtinu dana naglas čitali iz Knjige zakona Jehove, svoga Boga, a u drugoj četvrtini dana priznavali svoje grehe i klanjali se Jehovi, svome Bogu.
4 Leviti Jehošua, Bani, Kadmiel, Ševanja, Buni, Šerevja, Bani i Kenani stajali su na stepenicama i iz svega glasa vapili Jehovi, svome Bogu.
5 Potom Leviti Jehošua, Kadmiel, Bani, Hašavneja, Šerevja, Hodija, Ševanja i Petahja rekoše: „Ustanite i blagosiljajte Jehovu, svoga Boga, koji je oduvek i doveka:
„Neka je blagosloveno tvoje slavno Ime,
od svakog blagoslova i hvale uzvišenije.
6 „Ti si, Jehova, jedini. Ti si stvorio nebo i nebesa nad nebesima i sve mnoštvo na njima[a], zemlju i sve što je na njoj, i mora i sve što je u njima. Ti svemu daješ život i nebesko mnoštvo ti se klanja.
7 „Ti si Jehova, Bog, koji je izabrao Avrama, izveo ga iz Ura Haldejskog i dao mu ime Avraam. 8 Našao si da mu je srce verno tebi, pa si s njim sklopio savez: da ćeš njegovim potomcima dati zemlju Hanaanaca, Hetita, Amorejaca, Perižana, Jevusejaca i Girgašana. I ispunio si svoje obećanje, jer si pravedan.
9 „Video si patnju naših praotaca u Egiptu. Čuo si njihov vapaj kraj Crvenog mora. 10 Poslao si znamenja i čuda protiv faraona, protiv svih njegovih službenika i sveg naroda u njegovoj zemlji, jer si znao kako su Egipćani bahato postupali s njima. Stekao si sebi ime koje traje do dana današnjeg. 11 Pred njima si razdvojio more, da kroz njega prođu po suvom, a njihove progonitelje si bacio u dubine, kao kamen u moćne vode. 12 Danju si ih vodio stubom od oblaka, a noću stubom od ognja, da im osvetliš put kojim će da idu. 13 Sišao si na goru Sinaj i govorio im sa neba. Dao si im pravične zakone i istinit Zakon i dobre uredbe i zapovesti. 14 Obznanio si im svoju svetu subotu i dao im zapovesti, uredbe i Zakon preko svog sluge Mojsija. 15 Kada su bili gladni, dao si im hleb sa neba, a kada su bili žedni, izveo si im vodu iz stene. Rekao si im da idu i zaposednu zemlju za koju si se zakleo da ćeš im je dati.
16 „Ali oni, naši praoci, postali su bahati i tvrdoglavi i nisu se držali tvojih zapovesti. 17 Odbili su da slušaju i zaboravili su čuda koja si učinio među njima. Postali su tvrdoglavi, pa su se pobunili i izabrali sebi vođu da se vrate u ropstvo. Ali ti si Bog koji prašta, milostiv i sažaljiv, spor da se razgnevi i prepun ljubavi. Stoga ih nisi ostavio 18 ni kada su sebi izlili lik teleta i rekli: ‚Ovo su tvoji bogovi, koji su te izveli iz Egipta,‘ ni kada su postupali s velikim prezirom. 19 Ali, zbog svoje velike samilosti nisi ih ostavio u pustinji. Stub od oblaka nije prestajao da ih vodi njihovim putem danju, ni stub od ognja da im osvetljava put kojim će da idu noću. 20 Dao si im svoga dobrog Duha da ih uči. Svoju manu nisi uskraćivao njihovim ustima i davao si im vode kada su bili žedni. 21 Četrdeset godina si ih održavao u pustinji: ništa im nije nedostajalo, odeća im se nije cepala niti su im noge oticale.
22 „Dao si im carstva i narode i svakom si odredio njegov deo. Zauzeli su zemlju Sihona, cara Hešbona, i zemlju Oga, cara Bašana. 23 Namnožio si im decu kao zvezde na nebu i doveo ih u zemlju za koju si njihovim očevima rekao da u nju uđu i zaposednu je. 24 I deca su ušla i zaposela zemlju, a ti si pred njima pokorio stanovnike zemlje, Hanaance, i predao ih njima u ruke zajedno s njihovim carevima i s narodima zemlje, da s njima rade šta god hoće. 25 Osvojili su utvrđene gradove i plodnu zemlju, uzeli kuće pune svakovrsnih dobara, već iskopane bunare, vinograde, maslinjake i mnoge voćke. Jeli su dosita i ugojili se i uživali tvoju veliku dobrotu.
26 „Ali bili su neposlušni i bunili su se protiv tebe. Tvoj Zakon su bacili za leđa i ubijali tvoje proroke, koji su ih opominjali da se vrate tebi, i postupali su s velikim prezirom. 27 Zato si ih predao u ruke dušmanima, koji su ih tlačili. A kada su bili tlačeni, vapili su k tebi. Ti si ih čuo sa neba i u svojoj velikoj samilosti davao si im spasitelje, koji su ih spasavali iz ruku dušmana. 28 Ali, čim bi bili na miru, opet su činili zlo pred tobom, a ti si ih ostavljao da padnu u ruke svojih neprijatelja, da ovi vladaju nad njima. A kada bi ti ponovo zavapili, ti bi ih čuo sa neba i, u svojoj samilosti, mnogo puta ih izbavljao.
29 „Opominjao si ih da se vrate tvom Zakonu, ali oni su postali bahati i nisu se držali tvojih zapovesti. Kršili su tvoje zakone, od kojih čovek živi ako ih izvršava. Uporno su ti okretali leđa, postali tvrdoglavi i nisu slušali. 30 Mnogo godina si bio strpljiv s njima, opominjao ih svojim Duhom preko svojih proroka, ali nisu obraćali pažnju. Stoga si ih predao u ruke drugim narodima. 31 Ali, zbog svoje velike samilosti, nisi ih sasvim uništio niti si ih ostavio, jer ti si milostiv i sažaljiv Bog.
32 „Sada, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji se držiš svog Saveza ljubavi, neka u tvojim očima ne bude neznatna ova nevolja koja je snašla nas, naše careve i poglavare, naše sveštenike i proroke, naše očeve i sav tvoj narod od vremena asirskih careva do danas. 33 Bio si pravedan u svemu što nas je zadesilo. Postupao si verno, a mi smo činili zlo. 34 Naši carevi, poglavari, sveštenici i očevi nisu se držali tvog Zakona i nisu marili za zapovesti i opomene koje si im davao. 35 Čak i dok su bili u svom carstvu, uživajući tvoju veliku dobrotu prema njima u prostranoj i plodnoj zemlji koju si im dao, nisu ti služili ni okrenuli se od svojih zlih dela.
36 „A, evo, mi smo danas robovi, robovi u zemlji koju si dao našim praocima da uživaju u njenim plodovima i drugim dobrima. 37 Zbog naših greha, njena obilna žetva odlazi carevima koje si postavio nad nama i koji gospodare našim telima i stokom kako im drago. U velikoj smo nevolji.”
Narod se obavezuje Bogu
38 „Zbog svega toga sklapamo čvrst pismeni sporazum, a naši poglavari, Leviti i sveštenici stavljaju na njega svoj pečat.”
