Božija ljubav prema Izraelu
1 „Kada je Izrael bio dete, zavoleh ga
i iz Egipta pozvah svoga sina.
2 Ali što sam ih više zvao,
to su odlazili dalje od mene.
Prinosili su žrtve Vaalima
i palili kâd idolima.
3 Ja sam Efrema naučio da hoda,
držeći ga za ruke.
Ali oni ne spoznaše
da sam ih ja izlečio.
4 Vodio sam ih uzicama ljudske dobrote,
konopcima ljubavi.
Bio sam im kao onaj
koji im skida jaram s vrata
i saginjao se da ih nahranim.
5 „U Egipat će se vratiti;
Asirac će im biti car,
jer neće da se vrate meni.
6 Mač će im vitlati po gradovima,
uništiti prevornice njihovih kapija
i dokrajčiti njihove naume.
7 Moj narod se uporno okreće od mene.
Vaala prizivaju,
ali on ih neće uzvisiti.
8 „Kako da te predam, Efreme?
Kako da te izručim, Izraele?
Kako da s tobom postupim kao s Admom?
Kako da te učinim poput Cevoima?
Srce mi ne dâ,
sva moja samilost se budi.
9 Neću iskaliti svoj ljuti gnev,
neću se okrenuti da zatrem Efrema.
Jer, ja sam Bog, a ne čovek –
Svetac među vama.
Neću dolaziti u srdžbi.
10 „Jehova će zarikati kao lav,
i oni će poći za njim.
Kada zariče,
deca će drhteći doći sa zapada.
11 Doći će drhteći
kao ptice iz Egipta,
kao golubice iz Asirije,
a ja ću ih naseliti u njihove kuće”,
govori Jehova.
Izraelov greh
12 „Efrem me okružio lažima,
narod Izraelov prevarom.
I Juda se joguni protiv Boga,
protiv Sveca vernog.”
