Najava kazne
1 „Čujte ovo, sveštenici!
Počujte, narode Izraelov!
Slušaj, carev dome!
Ova presuda je protiv vas:
bili ste klopka u Micpi
i mreža razapeta na Tavoru.
2 Buntovnici su ogrezli u pokolju –
sve ću ih vaspitati stegom.
3 Sve znam o Efremu,
nije mi skriven Izrael.
Efreme, sada si se odao bludu,
Izrael je nečist.
4 „Njihova dela im ne daju
da se vrate svome Bogu.
U srcu im je duh bludničenja,
Jehovu ne poznaju.
5 Bahatost Izraelova svedoči protiv njega.
Izrael i Efrem posrću u svom grehu,
a i Juda posrće s njima.
6 Kada sa svojim ovcama i govedima krenu
da traže Jehovu, neće ga naći –
povukao se od njih.
7 Neverni su Jehovi, kopilad rađaju.
Sada će ih proždreti
svetkovine mladog meseca
zajedno s njihovim poljima.
8 „Zatrubite u Givi!
Dunite u rog u Rami!
Bojni poklič pustite u Bet-Avenu!
Pazi se, Venijamine.
9 Efrem će biti opustošen
na dan kazne.
Među Izraelovim plemenima
obznanjujem ono što će sigurno biti.
10 Judini službenici su kao oni
koji pomeraju međaše;
svoju ću srdžbu na njih izliti kao vodu.
11 Efrem je potlačen, skršen pravdom,
jer je svojevoljno pošao za ništavilom.
12 Ja sam Efremu kao moljac,
narodu Jude kao trulež.
13 „Kada je Efrem video svoju bolest,
a Juda svoje rane,
Efrem se okrenu Asiriji
i od velikoga cara zatraži pomoć.
Ali on ne može da vas izleči
ni ranu da vam izvida.
14 Jer, ja ću biti kao lav Efremu,
kao mladi lav narodu Jude.
Rastrgnuću ih i otići;
odneću ih, a nikog da ih izbavi.
15 Otići ću i vratiti se na svoje mesto
dok ne priznaju svoju krivicu
i dok ne potraže moje lice.
U svojoj nevolji željno će me tražiti.”
