1 Solomonova pesma nad pesmama.
Žena
2 Ljubi me poljupcima svojih usta,
jer tvoja ljubav je slađa od vina.
3 Zamamno mirišu tvoje pomasti,
ime ti je kao pomast kad se izlije.
Nije čudo što te devojke vole!
4 Povedi me sa sobom, pohitajmo!
Uvedi me u svoje odaje, care!
Veselićemo se i radovati zbog tebe;
hvalićemo tvoju ljubav više nego vino.
S pravom te vole!
5 Crna sam ali lepa,
kćeri jerusalimske,
kao šatori kedarski,
kao zavese u šatorima salmanskim[a].
6 Ne gledajte me tako zato što sam crna,
zato što me sunce pogledalo.
Sinovi moje majke naljutili se na mene,
naterali me da čuvam vinograde,
a svoj vinograd nisam čuvala!
7 Reci mi, ti koga moja duša voli,
gde napasaš svoja stada
i gde odmaraš svoje ovce u podne,
da pokraj stada tvojih drugova
ne budem kao ona što se pokriva velom[b].
Muškarac
8 Ako ne znaš, ti najlepša među ženama,
idi za tragovima stada
i napasaj svoje jariće
pokraj senica pastirskih.
9 Poredim te, dragano moja,
sa ždrebicom među pastuvima faraonovim.
10 Lepi su ti obrazi s ukrasima,
tvoj vrat s niskama dragulja.
11 Napravićemo ti minđuše od zlata
sa šljokicama srebrnim.
Žena
12 Dok car za trpezom leži,
moj nard miriše.
13 Moj dragi mi je vrećica smirne
što mi među dojkama noći.
14 Moj dragi mi je cvast kane
u vinogradima en-gedijskim.
Muškarac
15 Kako si lepa, dragano moja,
kako si lepa!
Oči su ti golubice.
Žena
16 Kako si lep, dragi moj,
kako si mio!
Postelja nam od zelenila…
Muškarac
17 …grede naše kuće kedrovi,
a rogovi krova borovi.
