1 Noćima sam na svom ležaju tražila
onoga koga moja duša voli;
tražila sam ga, ali ga nisam našla.
2 Ustaću sada i proći gradom,
ulicama i trgovima;
tražiću onoga koga moja duša voli.
I tražila sam ga, ali ga nisam našla.
3 Nađoše me stražari koji obilaze grad.
„Videste li onoga koga moja duša voli?”
4 I samo što sam ih prošla,
nađoh onoga koga moja duša voli.
Zagrlih ga i nisam ga puštala
dok ga ne uvedoh u kuću svoje majke,
u sobu u kojoj me začela.
5 Kćeri jerusalimske, zaklinjem vas
gazelama i košutama divljim:
ne budite ljubav i ne otržite je od sna
dok sama ne bude htela.
Jerusalimke
6 Šta se to diže iz pustinje kao stub dima
od kâda smirne i tamjana
i svakog praška trgovčevog?
Žena
7 Gledajte! Nosiljka Solomonova
i oko nje šezdeset ratnika
od ratnika Izraelovih.
8 Svi mačeve nose,
svi u boju prekaljeni,
svakome mač o boku
zbog noćnih opasnosti.
9 Car Solomon je sebi napravio
pokrivenu nosiljku
od libanskog drveta.
10 Stubove joj napravio od srebra,
naslon od zlata, sedište od purpura.
Iznutra je obložena kožom[a],
kćeri jerusalimske.
11 Izađite, kćeri sionske!
Pogledajte cara Solomona s krunom
kojom ga je majka krunisala
na dan venčanja njegovog,
na dan kad mu se srce radovalo.
