Muškarac
1 Kako si lepa, dragano moja,
kako si lepa!
Oči ti golubice ispod tvoga vela.
Kosa ti kao stado koza
koje silaze sa Gilada.
2 Zubi ti kao stado ovaca,
upravo ostriženih,
koje dolaze sa kupanja;
svaka ima svoju bliznakinju
i nijedna nije usamljena.
3 Usne ti kao konac skerletni,
usta prekrasna.
Obrazi ti pod velom
kao kriške nara.
4 Vrat ti kao kula Davidova,
sazidana od nanizanog kamenja;
hiljadu štitova na njoj visi,
sve štitovi ratnikâ.
5 Dve dojke tvoje kao dva laneta,
blizanca gazelina,
koja pasu među ljiljanima.
6 Dok dan ne svane
i senke se ne razbeže,
pohitaću na goru smirne
i na brdo tamjana.
7 Sva si lepa, dragano moja,
i nema na tebi mane.
8 Pođi sa mnom s Libana, nevesto,
pođi sa mnom s Libana.
Siđi sa vrha Amane,
sa vrha Senira i Hermona,
iz lavljih brloga,
sa gora leopardskih.
9 Srce si mi zanela,
sestro moja, nevesto,
srce si mi zanela
jednim pogledom svojih očiju,
jednim draguljem svoje ogrlice.
10 Kako je zanosna tvoja ljubav,
sestro moja, nevesto!
Koliko je ljubav tvoja slađa od vina
i miris tvojih pomasti od svih začina.
11 S usana tvojih, nevesto, medno saće kaplje,
med i mleko ti pod jezikom.
Miris tvoje odeće kao miris je Libana.
12 Ti si vrt zaključan, sestro moja, nevesto,
vrt zaključan, bunar zapečaćen.
13 Tvoje su mladice voćnjak nara
pun najboljih plodova,
kane i narda,
14 narda i šafrana,
iđirota i cimeta,
svake vrste tamjanovog drveta,
smirne i aloja i najboljih začina.
15 Ti si bunar u vrtu,
izvor žive vode,
potoci koji s Libana teku.
Žena
16 Probudi se, severni vetre!
Dođi, vetre južni!
Zaduvajte nad mojim vrtom,
neka se šire njegovi mirisi.
Neka moj dragi dođe u svoj vrt
i iz njega najbolje plodove jede.
