1 E da si mi kao brat,
koji je na grudima moje majke sisao!
Da te na ulici sretnem,
poljubila bih te,
i niko me zbog toga ne bi prezirao.
2 Povela bih te
i dovela kući svoje majke,
one koja me učila.
Dala bih ti da piješ vina začinjenog,
slatkog soka mojih narova.
3 O, da mi je njegova leva ruka pod glavom,
a desnom da me grli!
4 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske:
ne budite ljubav i ne otržite je od sna
dok sama ne bude htela.
Jerusalimke
5 Ko je ova što dolazi iz pustinje,
naslonjena na dragoga svoga?
Žena
Pod jabukom sam te probudila.
Tamo su ti majku spopali trudovi,
tamo je u trudovima bila ona koja te rodila.
6 Stavi me kao pečat na svoje srce,
kao pečat na svoju ruku.
Jer, ljubav je jaka kao smrt,
strast žestoka kao Šeol.
Plamen njen je kao plamen vatre,
oganj razbuktali.
7 Mnoge vode ne mogu da ugase ljubav
ni poplave da je potope.
Kada bi neko za ljubav ponudio
sve što ima u kući,
bilo bi dokraja prezreno.
Ženina braća
8 Imamo malenu sestru,
dojke joj još nisu porasle.
Šta da učinimo za svoju sestru
na dan kada dođu da je prose?
9 Ako bude bedem,
na njoj ćemo sazidati grudobran od srebra.
Ako bude vrata,
ogradićemo je daskama kedrovim.
Žena
10 Ja sam bedem,
a moje dojke su kao kule.
Tako sam u njegovim očima postala
kao ona koja donosi smirenje.
Muškarac
11 Solomon je imao vinograd u Vaal-Hamonu.
Iznajmio ga vinogradarima,
i svaki je za njegove plodove
morao da donese hiljadu šekela[a] srebra.
12 Moj vinograd je samo moj,
ja njime raspolažem.
Tebi, Solomone, neka je hiljadu šekela,
a dve stotine[b] onima koji mu se staraju o plodovima.
13 Ti koja boraviš u vrtovima,
moji drugovi slušaju tvoj glas –
daj da ga i ja čujem!
Žena
14 Pohitaj, dragi moj!
Budi kao gazela i kao jelenče
na mirisnim gorama[c].
