Uvod
1 Ovo su reči koje je Mojsije uputio svem Izraelu u pustinji na istočnoj strani reke Jordan, to jest u Aravi, preko puta Sufa, između Parana i Tofela, Lavana, Hacerota i Dizahava. 2 Od gore Horev do Kadeš-Barnee ima jedanaest dana hoda putem preko gorskog kraja Seira.
3 Prvog dana jedanaestog meseca četrdesete godine, Mojsije objavi Izraelcima sve što mu je Jehova za njih zapovedio. 4 Bilo je to nakon što je porazio Sihona, cara Amorejaca, koji je vladao u Hešbonu, i Oga, cara Bašana, koji je vladao u Aštarotu i Edreju.
5 Na istočnoj strani reke Jordan, u Moavu, Mojsije poče da obrazlaže Božiji zakon.
On reče: 6 Jehova, naš Bog, rekao nam je na gori Horev: „Dovoljno dugo ste boravili na ovoj gori. 7 Spremite se, pa krenite na put. Idite u gorski kraj Amorejaca i sve susedne krajeve: u Aravu, u Gorje, u Šefelu, u Negev i na morsku obalu – u zemlju Hanaanaca i u Liban, sve do velike reke, reke Eufrat. 8 Evo, dajem vam tu zemlju. Idite i zaposednite tu zemlju za koju se Jehova zakleo da će je dati vašim praocima Avraamu, Isaaku i Jakovu i njihovim potomcima.”
Podsećanje na postavljenje sudija
(2. Mojs 18:13-27)
9 U to vreme sam vam rekao: „Ne mogu sâm da se brinem o vama. 10 Jehova, vaš Bog, toliko vas je umnožio da vas danas ima koliko i zvezda na nebu. 11 Neka vas Jehova, Bog vaših praotaca, umnoži još hiljadu puta i neka vas blagoslovi kao što je obećao. 12 Ali kako ja sâm da nosim vaše muke, vaša bremena i vaše sporove? 13 Zato iz svakog plemena izaberite mudre, pronicljive i iskusne ljude, a ja ću vam ih postaviti za vođe.”
14 Odgovorili ste mi: „Tvoj predlog je dobar.”
15 Tako sam uzeo istaknute ljude iz vaših plemena, ljude mudre i iskusne, pa vam ih postavio za vođe – za zapovednike nad hiljadama, stotinama, pedesetinama i desetinama i za plemenske nadglednike. 16 Tada sam zapovedio tim vašim sudijama: „Saslušajte svoju sabraću koja se spore i sudite pravično, bilo da je spor između Izraelaca, ili između jednog od njih i nekog došljaka. 17 Ne budite pristrasni u suđenju. Saslušajte malog kao i velikog. Nikoga se ne plašite, jer sud pripada Bogu. Svaki slučaj koji vam bude suviše težak, iznesite meni, pa ću ga ja razmotriti.”
18 Tako sam vam u to vreme zapovedio sve što treba da činite.
Podsećanje na slanje izvidnika u Hanaan
(4. Mojs 13:1-33)
19 Potom smo, kao što nam je Jehova, naš Bog, zapovedio, krenuli sa gore Horev i pošli ka gorskom kraju Amorejaca, kroz svu onu ogromnu i strašnu pustinju koju ste videli, i stigli u Kadeš-Barneu.
20 Tada sam vam rekao: „Stigli ste u gorski kraj Amorejaca, koji nam Jehova, naš Bog, daje. 21 Evo, Jehova, vaš Bog, daje vam ovu zemlju. Idite i zaposednite je kao što je rekao Jehova, Bog vaših praotaca. Ne bojte se i ne obeshrabrujte se.”
22 Onda ste svi vi došli k meni i rekli: „Pošaljimo ispred sebe ljude da izvide zemlju i da nas izveste kojim putem da idemo i u koje ćemo gradove doći.”
23 Taj predlog mi se svideo, pa sam između vas izabrao dvanaest ljudi, po jednog iz svakog plemena. 24 Oni su se spremili i otišli u gorski kraj, stigli do klanca Eškola i izvideli ga. 25 Nabrali su plodova te zemlje, doneli nam ih i izvestili nas: „Dobra je zemlja koju nam daje Jehova, naš Bog.”
26 Ali vi niste hteli da idete u tu zemlju, nego ste se pobunili protiv zapovesti Jehove, svoga Boga. 27 Gunđali ste u svojim šatorima i govorili: „Jehova nas mrzi. Zato nas je izveo iz Egipta da nas preda u ruke Amorejcima, da nas zatru. 28 Kuda da idemo? Naša sabraća su nas obeshrabrila rekavši: ‚Narod je snažniji i višeg rasta od nas. Gradovi su veliki, sa zidinama do neba. Čak smo tamo videli i Anakovce.‘”
29 A ja sam vam rekao: „Ne tresite se od straha, ne bojte ih se. 30 Jehova, vaš Bog, koji ide pred vama, boriće se za vas kao što je naočigled vama činio u Egiptu 31 i u pustinji, gde ste videli kako je, kao što otac nosi svoga sina, Jehova, vaš Bog, nosio vas celim putem koji ste prešli dok niste stigli do ovog mesta.”
32 Uprkos tome, niste verovali Jehovi, svome Bogu, 33 Onome koji je, dok ste putovali, išao pred vama – noću u ognju, a danju u oblaku – da vam traži mesto za tabor i pokazuje vam put kojim treba da idete.
Podsećanje na Božiju kaznu
(4. Mojs 14:26-38)
34 Kada je Jehova čuo šta ste rekli, razgnevio se i zakleo: 35 „Ni jedan jedini čovek iz ovog zlog naraštaja neće videti dobru zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati vašim praocima 36 osim Kaleva sina Jefuneovog – on će je videti. NJemu i njegovim potomcima daću zemlju kojom je gazio, jer je svim srcem išao za Jehovom.”
37 Zbog vas se Jehova razgnevio i na mene, pa mi je rekao: „Ni ti nećeš ući u nju. 38 Ali ući će tvoj pomoćnik Isus Navin. Bodri ga, jer će on povesti Izrael da zaposedne zemlju. 39 I vaša nejač, za koju rekoste da će postati plen – vaša deca koja još ne razlikuju dobro i zlo – i oni će ući u ovu zemlju. NJima ću je dati i oni će je zaposesti. 40 A vi se okrenite i pođite u pustinju putem prema Crvenom moru.”
Podsećanje na prvi pokušaj osvajanja Hanaana
(4. Mojs 14:39-45)
41 Tada ste vi odvratili: „Zgrešili smo protiv Jehove. Ići ćemo gore i borićemo se kao što nam je Jehova, naš Bog, zapovedio.”
I svaki od vas je pripasao oružje, misleći da je lako otići u onaj gorski kraj.
42 Tada mi je Jehova rekao: „Kaži im: ‚Ne idite gore da se borite, jer ja neću biti s vama i vaši neprijatelji će vas poraziti.‘”
43 Ja sam vam to i rekao, ali niste poslušali. Pobunili ste se protiv Jehovine zapovesti i u svojoj bahatosti otišli prema gorskom kraju. 44 Amorejci koji su živeli u gorskom kraju izašli su na vas, pa su vas gonili kao roj pčela i tukli vas od Seira sve do Horme. 45 Kada ste se vratili, plakali ste pred Jehovom, ali Jehova se nije obazirao na vašu kuknjavu i nije hteo da vas sluša. 46 Tako ste dugo ostali u Kadešu.
