Podsećanje na lutanje po pustinji
1 Onda smo se okrenuli i pošli u pustinju putem prema Crvenom moru, kao što mi je Jehova rekao. I dugo smo obilazili oko gorskog kraja Seira.
2 Tada mi je Jehova rekao: 3 „Dosta ste obilazili oko ovog gorskog kraja. Okrenite na sever. 4 Ovako zapovedi narodu: ‚Sada ćete proći kroz područje svojih srodnika, Isavovih potomaka, koji žive u Seiru. Oni će vas se bojati, ali vi budite obazrivi. 5 Ne zamećite kavgu s njima, jer vam neću dati ni stopu njihove zemlje. Gorski kraj Seir dao sam u posed Isavu. 6 Hranu koju budete jeli i vodu koju budete pili platite im novcem.‘”
7 Jehova, vaš Bog, blagoslovio vas je u svemu što ste činili. Bdeo je nad vašim putovanjem ovom ogromnom pustinjom. Jehova, vaš Bog, bio je s vama ovih četrdeset godina i ništa vam nije nedostajalo.
8 Tako smo prošli kraj svojih srodnika, Isavovih potomaka, koji žive u Seiru. Sa puta koji iz Elata i Ecjon-Gevera vodi u Aravu skrenuli smo na put koji preseca Moavsku pustinju.
9 Tada mi je Jehova rekao: „Ne uznemiravajte Moavce i ne zapodevajte boj s njima, jer vam nijedan deo njihove zemlje neću dati u posed. Ar sam dao u posed Lotovim potomcima.”
10 (U Moavu su nekad živeli Emijci, narod snažan i brojan, visokog rasta kao Anakovci. 11 I njih su, kao i Anakovce, smatrali Refajcima, ali su ih Moavci zvali Emijcima. 12 U Seiru su nekad živeli Horijci, ali su ih Isavovi potomci isterali, zatrli i nastanili se na njihovom, baš kao što je i Izrael učinio u zemlji koju mu je dao Jehova.)
13 Jehova je rekao: „Sada se spremite i pređite preko potoka Zereda.”
I mi smo prešli preko potoka Zereda.
14 Otkad smo otišli iz Kadeš-Barnee, pa do prelaska preko potoka Zereda, prošlo je trideset osam godina. Do tada je ceo onaj naraštaj ratnika izumro iz tabora, kao što im se Jehova i bio zakleo. 15 Jehovina ruka bila je protiv njih sve dok ih nije sasvim uklonio iz tabora.
16 A kada je umro i poslednji od tih ratnika, 17 Jehova mi je rekao: 18 „Danas ćete kod Ara proći kraj moavskog područja. 19 Kada se primaknete Amoncima, ne uznemiravajte ih i ne zapodevajte kavgu s njima, jer vam neću dati u posed nijedan deo njihove zemlje. Dao sam je u posed Lotovim potomcima.”
20 (I ta zemlja se smatrala zemljom Refajaca, koji su nekad živeli u njoj, a Amonci su ih zvali Zamzumcima. 21 Bio je to snažan i brojan narod, visokog rasta kao Anakovci. Jehova ih je zatro ispred Amonaca, koji su ih isterali i nastanili se na njihovom, 22 baš kao što je učinio i za Isavove potomke, koji žive u Seiru, kada je pred njima zatro Horijce. Oni su ih isterali, pa i dan-danas žive na njihovom. 23 Avijce, koji su živeli po selima sve do Gaze, zatrli su Kaftorci, koji su došli sa Kaftora, i naselili se na njihovom.)
24 „Sada se spremite, krenite i pređite preko klanca Arnona. Evo predao sam ti u ruke Sihona Amorejca, cara Hešbona, i njegovu zemlju. Počni da je zaposedaš i s njim zapodeni boj. 25 Od danas počinjem da unosim užas i strah od tebe u sve narode pod nebom. Kada čuju za tebe, drhtaće i tresti se od straha zbog tebe.”
Podsećanje na pobedu nad carem Sihonom
(4. Mojs 21:21-30)
26 Iz pustinje Kedemot poslao sam glasnike Sihonu, caru Hešbona, ponudivši mu mir i rekavši: 27 „Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju. Držaćemo se glavnog puta – nećemo skretati ni desno ni levo. 28 Prodaj nam hrane za jelo i vode za piće. Samo nas pusti da prođemo pešice, 29 kao što su nas pustili Isavovi potomci, koji žive u Seiru, i Moavci, koji žive u Aru, dok ne pređemo preko reke Jordan u zemlju koju nam daje Jehova, naš Bog.”
30 Ali Sihon, car Hešbona, nije hteo da nas pusti da prođemo, jer ga je Jehova, tvoj Bog, učinio tvrdoglavim i otvrdnuo mu srce, da bi ga predao u tvoje ruke, kao što je sada i učinio.
31 Jehova mi je rekao: „Evo, počeo sam da ti predajem Sihona i njegovu zemlju. Počni osvajanje i zaposedni njegovu zemlju.”
32 Kada je Sihon sa svom svojom vojskom izašao da s nama povede boj kod Jahaca, 33 Jehova, naš Bog, predao ga je nama i mi smo ga porazili, zajedno sa njegovim sinovima i svom njegovom vojskom. 34 Tada smo zauzeli sve njegove gradove i potpuno ih uništili – i muškarce i žene i nejač – nikog nismo ostavili u životu. 35 A stoku i plen iz gradova koje smo zauzeli uzeli smo za sebe. 36 Od Aroera, na rubu klanca Arnona, i od grada u klancu, pa sve do Gilada, nijedan grad nije mogao da nam se suprotstavi – Jehova, naš Bog, predao nam ih je sve. 37 Jedino se nisi primicao zemlji Amonaca, ni onoj uz potok Jabok, ni gradovima u gorskom kraju, kao što je Jehova, naš Bog, i zapovedio.
