Propisi o ratovanju

¹ Kada pođeš u rat protiv svojih neprijatelja, pa vidiš konje i borna kola i vojsku veću od svoje, ne plaši ih se, jer Jehova, tvoj Bog, koji te je izveo iz Egipta, biće s tobom. ² Pre boja, neka dođe sveštenik i obrati se vojsci. ³ Neka kaže: „Čuj, Izraele! Danas idete u boj protiv svojih neprijatelja. Ne budite malodušni i ne plašite se. Ne strahujte i ne drhtite pred njima. ⁴ Jer, Jehova, vaš Bog, ide s vama da se za vas bori protiv vaših neprijatelja i donese vam pobedu.”

⁵ A nadglednici neka kažu vojsci: „Da li je neko sazidao novu kuću, a još je nije posvetio? Neka ide kući, da ne pogine u boju, pa mu kuću posveti drugi. ⁶ Da li je neko zasadio vinograd, a još ga nije brao? Neka ide kući, da ne pogine u boju, pa mu ga drugi bere. ⁷ Da li se neko verio, a još se nije oženio? Neka ide kući, da ne pogine u boju, pa se drugi oženi njegovom verenicom.” ⁸ Onda neka nadglednici još kažu vojsci: „Da li se neko plaši ili je malodušan? Neka ide kući, da se i drugi ne obeshrabre.” ⁹ Kada nadglednici završe svoj govor vojsci, neka nad njom postave zapovednike da je predvode.

¹⁰ Kada se primakneš nekom gradu da ga napadneš, najpre njegovim žiteljima ponudi da se mirno predaju. ¹¹ Ako prihvate i otvore ti kapije, sav narod u njemu neka bude podvrgnut kuluku – neka rade za tebe. ¹² Ali, ako odbiju da se mirno predaju, pa se upuste u borbu s tobom, opsedni taj grad. ¹³ Kada ti ga Jehova, tvoj Bog, preda u ruke, sve muškarce u njemu pobij mačem, ¹⁴ a žene, nejač, stoku i sve drugo u gradu uzmi kao plen za sebe. Iskoristi plen koji ti Jehova, tvoj Bog, daje od tvojih neprijatelja. ¹⁵ Tako postupi sa svim gradovima koji su daleko od tebe, koji ne pripadaju obližnjim narodima.

¹⁶ Ali u gradovima onih naroda koje ti Jehova, tvoj Bog, daje u nasledstvo, ne ostavljaj u životu ništa što diše. ¹⁷ Potpuno uništi Hetite, Amorejce, Hanaance, Perižane, Hivijce i Jevusejce, kao što ti je Jehova, tvoj Bog, zapovedio, ¹⁸ da vas ne nauče da činite sve one gadosti koje oni čine za svoje bogove, pa zgrešite protiv Jehove, svoga Boga.

¹⁹ Kada napadneš neki grad i dugo ga opsedaš da bi ga osvojio, ne uništavaj njegova stabla sekući ih sekirom, jer možeš da jedeš njihove plodove. Ne seci ih, jer stabla u polju nisu ljudi koje si došao da opsedneš. ²⁰ Ali možeš da uništiš i posečeš ona stabla za koja znaš da nisu voćke i da od njih gradiš opsadne sprave dok ne padne grad koji je s tobom u ratu.