Nadpisi dele kolekcije na sledeći način: Poslovice 1–9: „Izreke Solomona, sina Davidovog, kralja Izraela“ Poslovice 10–22:16: „Izreke Solomonove“ Poslovice 22:17–24:22: „Izreke mudraca“ Poslovice 24:23–34: „Ovo su i reči mudrih“ Poslovice 25–29: „Ovo su druge Solomonove izreke koje su prepisali službenici judejskog kralja Jezekije“ Poslovice 30: „Agurove reči“ Poslovice 31:1–9: „Reči kralja Lemuila iz Mase, kojima ga je naučila njegova majka“ Poslovice 31:10–31: idealna mudra žena (na drugom mestu nazvana „žena od suštine“).

„Poslovice“ – prevod hebrejske reči mašal, reči koja ima širi spektar značenja od kratke, privlačne izreke koju podrazumeva engleska reč. Dakle, otprilike polovinu knjige čine „izreke” ovog tipa, dok drugu polovinu čine duže poetske celine raznih vrsta. Tu spadaju „uputstva“ formulisana kao saveti učitelja ili roditelja upućena učeniku ili detetu, dramatične personifikacije i mudrosti i ludosti, i „reči mudrih“ izreka, duže od Solomonovih „izreka“, ali kraće i raznovrsnije nego „uputstva”. Prvi odeljak (poglavlja 1–9) sadrži početni poziv mladićima da krenu na kurs mudrosti, deset „uputstava“ i pet pesama o personifikovanoj ženskoj mudrosti. Stihovi 1:1-7 predstavljaju uvod u ceo ovaj odeljak. Poslovice 10:1–22:16, sa 375 izreka, sastoje se od dva dela, prvi deo (10–14) koji suprotstavlja mudra čoveka i bezumnika (ili pravednika i zlog), drugi deo (15–22:16). ) obraćanje mudrom i glupom govoru. Stih 22:17 otvara „reči mudrih“, sve do stiha 24:22, kratkim moralnim diskursima o različitim temama. Dodatni deo izreka koje „takođe pripadaju mudrima“ sledi u stihovima 24:23-34. Poglavlja 25–29, pripisana uređivačkoj aktivnosti „ljudi Jezekije“, suprotstavljaju pravedne i zle i pokreću temu bogatih i siromašnih. Poglavlje 30:1-4, „Agurove reči“, predstavlja stvaranje, božansku moć i ljudsko neznanje.

Nemoguće je ponuditi precizne datume za izreke u Poslovicama, „zbirci zbirki“ koja se odnosi na obrazac života koji je trajao više od jednog milenijuma. Fraza koja se konvencionalno koristi za naslov preuzeta je iz poglavlja 1:1, Mišli Šelomoh, tj. Solomonove misli tj. izreke (fraza se ponavlja u 10:1 i 25:1), verovatno se više bavi označavanjem materijala nego pripisivanjem autorstva. Knjiga je antologija sastavljena od šest diskretnih celina. Odeljak Izreke Solomonove, poglavlja 1–9, verovatno je poslednji koji je nastao, u persijskom ili helenističkom periodu. Ovaj odeljak ima paralele sa prethodnim klinopisnim spisima. Druga, poglavlja 10–22:16, nosi natpis „Misli Solomonove“, što je možda podstaklo njeno uvrštavanje u hebrejski kanon. Treća jedinica, 22:17–24:22, ima naslov „Naćuli uho svoje i slušaj reči mudrih“. Veliki deo ovog odeljka predstavlja preoblikovanje egipatskog dela iz drugog milenijuma pre nove ere, Amenemopinog uputstva, koje je možda dospelo do hebrejskog autora preko aramejskog prevoda. Poglavlje 24:23 počinje novi odeljak i izvor sa izjavom, „i ovi su od mudrih“. Sledeći odeljak u poglavlju 25:1 ima natpis da su sledeće poslovice prepisali „Jezekijini ljudi“, što po nominalnoj vrednosti ukazuje da su sakupljene u vreme Jezekijine vladavine krajem 8. veka pre nove ere. Poglavlja 30 i 31 („Agurove reči“, „Lemuilove reči“ i opis idealne žene) su skup dodataka, koji se stilom i naglaskom prilično razlikuju od prethodnih poglavlja. Žanr „mudrosti“ bio je rasprostranjen širom drevnog Bliskog istoka, a čitanje Poslovica uz primere iz Egipta i Mesopotamije otkriva zajedničke osnove koje dele međunarodna mudrost. Izraelska mudra literatura je možda nastala u porodici, kraljevskom dvoru i domovima učenja i poučavanja; ipak, preovlađujući utisak je nastava unutar porodice u malim selima.

Zajedno sa drugim primerima biblijske tradicije mudrosti – Jovom i Propovednikom i nekim drugim spisima – Izreke postavljaju pitanja vrednosti, moralnog ponašanja, smisla ljudskog života i pravednog ponašanja. Ova tri zadržavaju stalnu važnost i za religiozne i za svetovne čitaoce, Jova i Propovednika, zahvaljujući smelosti njihovog neslaganja sa prihvaćenom tradicijom, Izrekama u njenoj svetovnosti i satiričnoj oštroumnosti. Mudrost je onoliko bliska koliko biblijska književnost dolazi grčkoj filozofiji, čiji je savremenik; deli sa Grcima ispitivanje vrednosti i refleksije o ljudskom stanju, iako nema rasprave o ontologiji, epistemologiji, metafizici i drugim apstraktnim pitanjima koja su pokrenuli Grci. Rabinski koledž skoro je isključio Knjigu poslovica iz Biblije krajem prvog veka. To su uradili zbog njenih kontradiktornosti (rezultat nastanka knjige kao ne samo antologije već antologije antologija). Čitaocu se kaže, na primer, i da „ne odgovara budalu po njegovoj gluposti“, prema 26:4, i da „ne odgovara budalu po njegovoj gluposti“, kako savetuje 26:5. Više rasprostranjena, ponavljajuća tema početne jedinice (poglavlja 1–9) je da je strah Gospodnji početak mudrosti, ali sledeće jedinice su mnogo manje teološke, prikazujući mudrost kao prenosivi ljudski zanat, sve do 30: 1–14, „Agurove reči“, vraćamo se još jednom na ideju da samo Bog poseduje mudrost. „Strah od Boga je početak mudrosti“ (Poslovice 9:10 – fraza implicira potčinjavanje Božjoj volji). Mudrost je hvaljena zbog njene uloge u stvaranju („Bog je mudrošću osnovao zemlju, razumom je utvrdio nebo“ – Poslovice 3:19). Bog ju je stekao pre svega, i preko nje je dao poredak haosu („Kada je [Bog] uspostavio nebo… kada je nacrtao krug na licu Bezdana… kada je označio temelje zemlje, tada sam ja bio pored njega“ – Poslovice 8:27–31). Pošto ljudi imaju život i prosperitet prilagođavajući se poretku stvaranja, traženje mudrosti je suština i cilj religioznog života. Mudrost, ili mudra osoba, se poredi i suprotstavlja gluposti ili budalu, što znači onog kome nedostaje mudrosti i nezainteresovanog za poučavanje, a ne onog ko je samo blesav ili razigran (mada videti Agurove reči za „budalu“ koja ima mudrosti i može se posmatrati kao razigrana). Uglavnom, Poslovice nude pojednostavljen pogled na život sa nekoliko sivih zona: život koji se živi po pravilima donosi nagradu, a život koji ih krši sigurno donosi katastrofu. Nasuprot tome, Jov i Propovednik izgledaju kao direktne protivrečnosti jednostavnosti Izreka, svaka na svoj način, sve osim što odbacuje pretpostavke „mudrih“. Zanimljiva je i činjenica da su „moćna Božja dela“ (Izlazak, davanje Tore na Sinaju, Savez između Boga i Izrailja, itd.) koja čine istoriju Izraela potpuno ili skoro potpuno odsutna u Poslovicama i druge knjige mudrosti: za razliku od drugih knjiga hebrejske Biblije, koje se pozivaju na božansko otkrivenje zbog svog autoriteta („Tako kaže Jehova!“), mudrost se poziva na ljudski razum i zapažanje.

Kasnije tumačenje i uticaj

Stari zavet pre izgnanstva (tj. pre 586. pre n. e.) nije dopuštao ravnog Jehovi na nebu, uprkos daljem postojanju skupa podređenih božanstava-sluga. Pisci tradicije Mudrosti nakon egzila razvili su ideju da je mudrost postojala pre stvaranja i da je Bog koristio za stvaranje univerzuma: „Prisutna od početka, Mudrost preuzima ulogu glavnog graditelja dok Bog uspostavlja nebesa, ograničava haotične vode , i oblikuje planine i polja“. Pozajmivši ideje od grčkih filozofa koji su smatrali da razum povezuje univerzum, tradicija mudrosti je učila da su Božja mudrost, Reč i Duh osnova kosmičkog jedinstva. Hrišćanstvo je zauzvrat usvojilo ove ideje i primenilo ih na Isusa tj. Ješuu: Poslanica Kološanima naziva Ješuu „…slikom nevidljivog Boga, prvorođenim od svega stvorenja…“, dok ga Jevanđelje po Jovanu poistovećuje sa stvaralačkom rečju („U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog“). U 4. veku, kada je hrišćanstvo bilo zahvaćeno jeresima i još uvek razvijalo veroispovesti koje bi definisale njegova verovanja, Poslovice 8:22 su korišćene i da podrže i opovrgnu tvrdnje arijanaca. Arijanci su, pretpostavljajući da se Hristos može izjednačiti sa „Premudrošću Božijom“ (1. Korinćanima 1:24), tvrdili da je Sin, kao i Premudrost, „stvoren“, pa stoga podređen Tvorcu; njihovi protivnici, koji su tvrdili da relevantnu hebrejsku reč treba prevesti kao „rodio“, pobedili su u debati, a Nikejski simbol vere je objavio da je Sin „rođen, a ne stvoren“, što znači da su Bog i Hrist jednosuštinski.

Biblijski Studio
Biblija
Biblioteka
Blog

Teme

Predavanja

Tumačenja

Sve Objave

Bog

Elohim

Božji zakon

Svete Tajne

Čovek

Svetitelji

Molitve

Pravoslavni Praznici

Zver

Okultizam

Judejski Praznici

Vera

Tumačenja
Media

Muzika

Filmovi i serije

Predavanja

Besede

Galerija
Podrška
Kontakt

A Decrease font size. A Reset font size. A Increase font size.

Poslovice

Q: Poslovice

Knjiga izreka tj. poslovica (hebrejski: מִשְלֵי, Mīšlē , doslovno Misli tj. „Izreke (Solomonove)“) je knjiga u trećem odeljku (nazvanom Ketuvim) hebrejske Biblije i knjiga hrišćanskog Starog zaveta. Kada je preveden na grčki i latinski, naslov dobija različite oblike: u grčkoj Septuaginti (LXX) postaje Παροιμίαι (Paroimiai, „Izreke tj. Posloice“); u latinskoj Vulgati titula je bila Proverbia. Poslovice nisu samo antologija već „zbirka zbirki“ koja se odnosi na obrazac života koji je trajao više od jednog milenijuma. To je primer biblijske mudrosti i postavlja pitanja vrednosti, moralnog ponašanja, smisla ljudskog života i ispravnog ponašanja, a njegova teološka osnova je da je „strah Božiji (što znači potčinjavanje volji Božijoj) početak mudrosti“. Mudrost je hvaljena zbog njene uloge u stvaranju; Bog ju je stekao pre svega, i preko nje je dao red haosu; a pošto ljudi imaju život i prosperitet prilagođavajući se poretku stvaranja, traženje mudrosti je suština i cilj života. Knjiga Poslovica je podeljena na odeljke: početni poziv na mudrost, suprotstavljanje mudrih i bezumnih i moralne rasprave o različitim temama. Poglavlja 25–29 govore o pravdi, zlim, bogatim i siromašnim, dok poglavlje 30 uvodi „Agurove izreke“ o stvaranju i božanskoj moći.

Pisac: Kralj Solomon i ostali mudraci

Obuhvata vreme: Vreme Solomonove vladavine oko 970-930 pre Hrista

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Ukratko:

Knjiga izreka (hebrejski: מִשְלֵי, Míshlê (Shlomoh), “Poslovice (Solomonove)”) je knjiga u trećem odeljku (nazvana Ketuvim) hebrejske Biblije i knjiga Hrišćanskog Starog zaveta. Kada je preveden na grčki i latinski, naslov je poprimio različite oblike: u grčkoj Septuaginti (LXX) postao je Παροιμίαι (Paroimiai, “Poslovice”); u latinskoj Vulgati naslov je bio Proverbia, odakle potiče naziv.

Poslovice nisu samo antologija, već „zbirka zbirki“ koje se odnose na obrazac života koji je trajao više od milenijuma. One su primer biblijske literature mudrosti i postavljaju pitanja vrednosti, moralnog ponašanja, smisla ljudskog života i ispravnog ponašanja, a njegov teološki temelj je da „strah od Boga (što znači potčinjavanje volji Nebeskog vladara Jehove) je početak mudrosti “. Mudrost je hvaljena zbog njene uloge u stvaranju; Bog ju je stekao pre svega i preko nje je dao red haosu; a pošto ljudi imaju život i prosperitet u skladu sa poretkom stvaranja, traženje mudrosti je suština i cilj verskog života.

Knjiga poslovica prikazuje kontrast knjizi Propovednika gde je prikazan Solomonov pad od Boga, gde se odaje idolopoklonstvu, i umesto božanske mudrosti koju je imao duhom svetim, i koja je prikazana u ovoj knjizi, on u knjizi propovednika postaje pesimističan, gubi orjentaciju, i ne vidi svrhu života, jer je sve isprazno. Medjutim i ova ali i knjiga propovednika daju jednu istinu, koliko je važno živeti mudro i u strahu od Boga, a ne slediti zavodnički put ludosti.

Od dnevnih emisija do kolumni sa savetima i knjiga za samopomoć, naša kultura je prepuna informacija-ali često gladuje za mudrošću. Složenost života zahteva praktične savete koji su takođe smisleno duhovni. Poslovice nude ovu duhovnu dubinu pitanjima poput upravljanja novcem, opasnosti od preljube, učenja kako prepoznati prave prijatelje i još mnogo toga. Ovde ćete pronaći mudrost koja deluje i uvide koji se neće istrošiti. Obratite posebnu pažnju na različite ishode onih koji slede Božju mudrost i onih koji to ne čine. I dok čitate Poslovice, pazite na suprotna pitanja poput gluposti i mudrosti, lenjosti i marljivosti, preljube i vernosti, kao i istinitih i lažnih prijateljstava. Potražite principe koji grade jake brakove, potkopavaju verno roditeljstvo i uspostavljaju dobre odnose na poslu.

Studija:

WIKI

KOMENTARI

LEKSIKON

WIKI

KOMENTARI

LEKSIKON

Sadržaj:

1	Svrha poslovica Saveti sinu Zov mudrosti
2	Vrednost mudrosti
3	Saveti sinu
4	Očevo uputstvo
5	Zamke nemorala
6	O lakomislenom obećanju Lenjivac i mrav Nitkov i propalica Sedam odvratnih pojava O preljubi
7	Prevare bluda
8	Hvalospev mudrosti
9	Mudrost i ludost
10	Solomonove poslovice
11	Kontrast pravednih i zlih
12	Kontrast pravednih i zlih
13	Kontrast pravednih i zlih
14	Kontrast pravednih i zlih
15	Kontrast pravednih i zlih
16	Kontrast pravednih i zlih
17	Kontrast pravednih i zlih
18	Kontrast pravednih i zlih
19	Kontrast pravednih i zlih
20	Kontrast pravednih i zlih
21	Kontrast pravednih i zlih
22	Izreke mudrih
23	Izreke mudrih
24	Druge izreke mudrih
25	Solomonove poslovice koje je sakupio Ezekija
26	Solomonove poslovice koje je sakupio Ezekija
27	Solomonove poslovice koje je sakupio Ezekija
28	Solomonove poslovice koje je sakupio Ezekija
29	Solomonove poslovice koje je sakupio Ezekija
30	Izreke Agura sina Jakeovog
31	Lemuelove izreke Vrsna žena

1. Poglavlje:

SVRHA POSLOVICA

¹ Poslovice Solomona sina Davidovog, cara Izraela:

²da se postignu mudrost i stega,
    da se shvate umne reči,
³da se prihvati stega razboritog života,
    da bi se činilo ono što je pravo, pravedno i čestito,
⁴da se dâ razboritosti lakovernima,
    znanja i promišljenosti mladima
⁵– neka mudri slušaju i uvećavaju svoju učenost
    i neka umni dobijaju smernice –
⁶da se shvate poslovice i poučne priče,
    izreke i zagonetke mudrih.