1 Bolji je zalogaj suva hleba u miru
nego kuća puna žrtvenog mesa u zavadi.
2 Mudar sluga gazdovaće nad sramotnim sinom
i imaće udela u nasledstvu kao jedan od braće.
3 Topionički lonac je za srebro i peć za zlato,
a Jehova proverava srce.
4 Opak čovek sluša zle usne,
a lažljivac obraća pažnju na poguban jezik.
5 Ko se ruga siromahu, prezire njegovog Tvorca,
i ko se raduje tuđoj nesreći, neće proći nekažnjeno.
6 Starima su unuci kruna,
a roditelji su dika svojoj deci.
7 Uzvišene reči ne pristaju budali,
a još manje lažljive reči vladaru.
8 Mito je amajlija onome ko ga daje:
kud god se okrene, uspeva.
9 Ko oprosti uvredu, traži ljubav,
a ko je stalno pominje, rastavlja prijatelje.
10 Prekor više tišti umnoga
nego bezumnika sto udaraca bičem.
11 Zli misli samo o pobuni;
zato se okrutan službenik šalje na njega.
12 Bolje je sresti medvedicu kojoj su oteli mlade
nego bezumnika u njegovoj gluposti.
13 Ko na dobro uzvrati zlom,
zlo mu neće izaći iz kuće.
14 Početak svađe je kao da provali voda;
zato popusti pre nego što izbije kavga.
15 Onaj ko opravdava krivoga i onaj ko osuđuje nedužnoga,
jednako su odvratni Jehovi.
16 Kakva je korist od novca u bezumnikovoj ruci?
Da kupi mudrost kad nema pameti.
17 Prijatelj voli u svako vreme,
a brat se rađa da pomogne u nevolji.
18 Čovek bez pameti rukuje se
i jemči za drugoga.
19 Ko voli svađu, voli pobunu;
ko diže visoku kapiju, propast priziva.
20 Čovek izopačenog srca ne nalazi sreću,
a kome je jezik prevaran, upada u nevolju.
21 Velika je žalost imati sina bezumnika,
nema radosti budalinom ocu.
22 Radosno srce dobar je lek,
a skršen duh suši kosti.
23 Opaki prima mito u potaji
da iskrivi puteve pravde.
24 Umnome je mudrost odmah pred njim,
a bezumnikove oči lutaju do nakraj sveta.
25 Bezuman sin žalost je ocu
i čemer onoj koja ga je rodila.
26 Ne valja kažnjavati nedužnoga,
ni batinati čestitog službenika.
27 Ko ima znanje, koristi reči s ustezanjem,
i uman čovek mirne je ćudi.
28 I za glupana se misli da je mudar ako ćuti,
i da je uman, ako drži jezik za zubima.
