1 Ne hvali se sutrašnjim danom,
jer ne znaš šta koji dan donosi.
2 Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta,
tuđinac, a ne tvoje usne.
3 Kamen je težak i pesak je teret,
ali ogorčenost zbog glupana teža je od oba.
4 Jarost je okrutna i gnev je žestok,
ali ko da se odupre ljubomori?
5 Bolji je otvoren prekor
nego skrivena ljubav.
6 Prijatelju veruj i kad te rani,
a neprijatelju ni kad te poljupcima obasipa.
7 Ko je sit, prezire med,
a gladnome je i čemer sladak.
8 Kao ptica kad zaluta od svoga gnezda,
takav je čovek koji odluta od svoga doma.
9 Mirisna pomast i kâd vesele srce,
a slatkoća prijateljeva od njegovog je iskrenog saveta.
10 Ne ostavljaj svoga prijatelja ni prijatelja svoga oca;
ne idi bratovljevoj kući kada te zadesi nesreća –
bolji je sused blizu nego brat daleko.
11 Budi mudar, sine moj, i razveseli mi srce,
pa ću moći da odgovorim onom ko me vređa.
12 Pronicljiv čovek vidi opasnost i sklanja se,
a lakoverni idu dalje i stradaju.
13 Uzmi ogrtač onome ko jemči za stranca,
zadrži ga kao zalog kada to čini za tuđinca.
14 Ko u rano jutro glasno blagosilja bližnjega,
uzeće mu se kao da ga je prokleo.
15 Svadljiva žena je neprestano kapanje
po kišnom danu;
16 ko je obuzdava, obuzdava vetar
i steže ulje u šaci.
17 Gvožđe se oštri gvožđem,
a čovek čovekom.
18 Ko čuva smokvu, ješće njene plodove,
a ko čuva svoga gospodara, biće mu ukazana čast.
19 Kao što se lice ogleda u vodi,
tako se i u čovečijem srcu ogleda čovek.
20 Šeol i Avadon nikad da se nasite,
a tako ni oči čovečije.
21 Topionički lonac je za srebro i peć za zlato,
a čovek se proverava pohvalama koje dobija.
22 Da glupana tučkom tucaš u avanu kao žito,
glupost ga neće ostaviti.
23 Dobro pazi na svoju sitnu stoku
i prilježno se brini o svojim stadima,
24 jer blago nije doveka,
ni kruna kroz sva pokolenja.
25 Kada se kosi seno i potera otava
i kada se trava skuplja sa bregova,
26 jaganjci su ti za odeću,
a jarci da platiš njivu.
27 Tada imaš kozjeg mleka u izobilju
za hranu tebi i tvojim ukućanima
i da se tvoje sluškinje nahrane.
