1 Sine moj, drži se mojih reči
i pohrani u sebi moje zapovesti.
2 Drži se mojih zapovesti, i živećeš,
čuvaj moja učenja kao zenicu oka,
3 priveži ih sebi za prste,
upiši ih na ploču svoga srca.
4 Mudrosti govori: „Ti si mi sestra”,
a umnost zovi rođakom.
5 One će te čuvati od preljubnice,
od žene na stranputici, čije su reči umilne.
6 S prozora svoje kuće jednom sam gledao
napolje kroz rešetku
7 i video među lakovernima,
primetio među mladićima,
mladića bez pameti.
8 Išao je ulicom kraj njenog ugla,
zaputivši se u pravcu njene kuće,
9 u suton, dok je dan izmicao,
a noćna se spuštala tmina.
10 U susret mu izađe žena
u bludničkim haljinama i s prevarom u srcu.
11 Bila je nametljiva i drska,
noge joj se nisu mogle zadržati u kući –
12 čas na ulici, čas na trgu,
kod svakog ugla je vrebala.
13 Ona ga uhvati i poljubi,
pa mu bestidno reče:
14 „Imam kod kuće mesa od žrtava za zajedništvo –
danas sam ispunila svoje zavete.
15 Zato sam ti izašla u susret,
potražila te i našla.
16 Presvukla sam svoj ležaj
bojenim čaršavima od egipatskog platna,
17 postelju namirisala
smirnom, alojem i cimetom.
18 Hajde da vodimo ljubav do jutra,
da se sladimo ljubavlju.
19 Muža mi nema kod kuće,
na dalek put je otišao.
20 Poneo je sa sobom kesu punu novca
i neće se vratiti do punog meseca[a].”
21 Ubedljivim rečima nagovori ga,
zavede ga usnama umilnim.
22 On smesta pođe za njom,
kao što vo ide na klanje,
kao jelen koji upadne u zamku,
23 gde mu strela probode jetru,
kao ptica koja uleće u klopku,
ne znajući da će ga to života stajati.
24 Stoga me čujte, sinovi,
obratite pažnju na moje reči.
25 Ne dajte da vam srce skrene na njene puteve,
nemojte da zalutate na njene staze.
26 Mnoge žrtve je ona oborila,
silno je mnoštvo onih koje je ubila.
27 Kuća joj je drum koji vodi u Šeol,
dole u odaje smrti.
