Postanak – 1

U Početku

¹ U početku stvori Bog¹Bog – אֱלֹהִ֔ים – Elohim – (uvek množina) – nebeski – vladari, sudije, bogovi, anđeli, / Kad se koristi u jednini piše i izgovara se El, onaj koji je pradavni, vrhovni, prvi, besmrtni, koji je postao prvi je EL nad svim ostalim ELOHIMIM / Nebeski nad Nebeskima, Bog nad Bogovima. nebo i zemlju. ² Zemlja je bila bezoblična²bez forme תֹּהוּ – hebrejska reč – “tohu” =  bezobličnost – haos, prazninu, divljinu, i prazna³bezdanom – וָבֹ֔הוּ – hebrejska reč – “bohu” = praznina – doslovno: ništavilo. Tama se prostirala nad bezdanom⁴bezdan – תְּהוֹם – hebrejska reč – “tehom” = dubina, ambis i Božiji Duh⁵Božiji Duh – וְר֣וּחַ  – hebrejska reč “ruah” = vetar, dah, um, duh (Koišćenje reči u različitim svojstvima / duh od duha (232x), vetar (92x), dah (27x), strana (6x), prasak (4x), zlo (2x), vazduh (1x), bes (1x), hladnoca (1x)) lebdeo je nad vodama.

Prvi dan – svetlost

³ Tada Bog reče: „Neka bude svetlost.”

I bi svetlost. ⁴ Bog vide da je svetlost dobra i razdvoji svetlost od tame. ⁵ Bog nazva svetlost „dan”, a tamu nazva „noć”.

I bi veče, i bi jutro – dan prvi.

Drugi dan – nebo

⁶ Tada Bog reče: „Neka bude svod⁶ רָקִ֖יעַ  hebrejska reč raqiya` – rakija – upućuje na prostranstvo ili kako su oni tada smatrali čvrstu kupolu iznad zemlje koja drži vodu gore i kako je u Jobu kasnije poetično opisano, kako bog ima riznice iz kojih kroz prozore pušta kišu, sneg, grad na zemlju između vodâ, da razdvaja vode od vodâ.”

⁷ I Bog načini svod i razdvoji vode pod svodom od vodâ nad svodom. I bi tako. ⁸ Bog nazva svod „nebo”.

I bi veče, i bi jutro – dan drugi.

Treći dan – kopno i biljke

⁹ Tada Bog reče: „Neka se vode pod nebom saberu na jedno mesto i neka se pojavi kopno.”

I bi tako. ¹⁰ Bog nazva kopno „zemlja”, a sabrane vode nazva „more”. I Bog vide da je to dobro.

¹¹ Tada Bog reče: „Neka zemlja iznedri rastinje: biljke koje daju seme i plodonosno drveće koje rađa plod⁷Hebrejski „min” = genetski prototip sa mogućnošću varijacija ali i ograničenjem unutar vrste koje varijacije ne mogu da pređu. sa semenom u njemu prema svojim vrstama na zemlji.”

I bi tako. ¹² Zemlja iznedri rastinje: biljke koje daju seme prema svojim vrstama i drveće koje rađa plod sa semenom u njemu prema svojim vrstama. I Bog vide da je to dobro.

¹³ I bi veče, i bi jutro – dan treći.

Četvrti dan – sunce, mesec i zvezde

¹⁴ Tada Bog reče: „Neka budu svetlila na nebeskom svodu, da razdvajaju dan od noći i da označavaju doba⁸Ili: „praznike” , dane i godine. ¹⁵ I neka svetlila na nebeskom svodu osvetljavaju zemlju.”

I bi tako. ¹⁶ Bog načini dva velika svetlila: veće svetlilo da vlada danju i manje svetlilo da vlada noću, i zvezde. ¹⁷ Bog ih postavi na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, ¹⁸ da vladaju danju i noću i da razdvajaju svetlost od tame. I Bog vide da je to dobro.

¹⁹ I bi veče, i bi jutro – dan četvrti.

Peti dan – ribe i ptice

²⁰ Tada Bog reče: „Neka vode povrve od živih bića i neka ptice polete nebeskim svodom iznad zemlje.”

²¹ I Bog stvori morske nemani, sva živa bića koja se kreću u vodi i od kojih voda vrvi, prema njihovim vrstama, i sve krilate ptice prema njihovim vrstama. I Bog vide da je to dobro.

²² Bog ih blagoslovi i reče: „Budite plodni i množite se i ispunite vode mora. I neka se ptice množe na zemlji.”

²³ I bi veče, i bi jutro – dan peti.

Šesti dan – kopnene životinje i čovek

²⁴ Tada Bog reče: „Neka zemlja iznedri živa bića prema njihovim vrstama: stoku, stvorenja koja gmižu po tlu i divlje životinje prema njihovim vrstama.”

I bi tako. ²⁵ Bog načini divlje životinje prema njihovim vrstama, stoku prema njenim vrstama i stvorenja koja gmižu po tlu prema njihovim vrstama. I Bog vide da je to dobro.

²⁶ Tada Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka na svoju sliku, sličnog nama. Neka ima vlast nad ribama u moru i nad pticama na nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim stvorenjima koja gmižu po tlu.”

²⁸ Bog ih blagoslovi i reče im: „Budite plodni i množite se, ispunite zemlju i potčinite je sebi. Vladajte nad ribama u moru i nad pticama na nebu i nad svim živim stvorenjima koja se kreću po tlu.”

²⁹ Onda Bog reče: „Evo, dajem vam na celoj zemlji svaku biljku koja daje seme i svako drvo koje rađa plod sa semenom u njemu – neka vam budu za hranu. ³⁰ A svim divljim životinjama, svim pticama i svim stvorenjima koja gmižu po tlu – svemu što u sebi ima dah života – dajem sve zelene biljke za hranu.”

I bi tako.

³¹ Tada Bog pogleda sve što je načinio i vide da je veoma dobro.

I bi veče, i bi jutro – dan šesti.