Jakov prevarom dobija očev blagoslov
1 Kada je Isaak ostario i oči mu toliko oslabile da više nije video, pozva svog starijeg sina Isava, rekavši: „Sine!”
A ovaj odgovori: „Molim?”
2 Isaak reče: „Eto, ostario sam i ne znam dan kada ću umreti. 3 Zato uzmi svoje oružje – svoj luk i tobolac – pa idi u pustaru da mi uloviš neku divljač. 4 Pripremi mi ukusno jelo, kakvo ja volim, pa mi donesi da jedem, da mogu da te blagoslovim pre nego što umrem.”
5 A Reveka je slušala dok je Isaak govorio svom sinu Isavu, pa kada je Isav otišao u pustaru da ulovi divljač i donese je, 6 Reveka reče svom sinu Jakovu: „Upravo sam čula kako tvoj otac kaže tvom bratu Isavu: 7 ‚Donesi mi neku divljač i pripremi mi ukusno jelo da ga pojedem, pa da te blagoslovim pred Jehovom pre nego što umrem.‘ 8 Zato me sada poslušaj, sine, i uradi kako ti kažem. 9 Idi do stada i donesi mi dva lepa jareta, da od njih za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo on voli. 10 Onda ćeš ga ti odneti ocu da jede, da može da te blagoslovi pre nego što umre.”
11 Na to Jakov reče svojoj majci Reveki: „Ali moj brat Isav je rutav čovek, a moja koža je glatka. 12 Šta ako me otac dotakne? Ispašću varalica u njegovim očima, pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.”
13 „Sine”, reče mu majka, „neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi jariće.”
14 I on ode, uhvati jariće i donese majci, a ona spremi ukusno jelo kakvo je njegov otac voleo. 15 Onda Reveka uze najlepšu odeću svog starijeg sina Isava koju je imala u kući, pa u nju obuče svog mlađeg sina Jakova, 16 a oko ruku i golog dela vrata omota mu jareću kožu. 17 Potom svom sinu Jakovu dade ono ukusno jelo i hleb koje je spremila.
18 Jakov ode ocu i reče: „Oče!”
„Molim?” reče Isaak. „Koji si ti moj sin?”
19 A Jakov reče ocu: „Ja sam Isav, tvoj prvorođeni sin. Uradio sam kao što si mi rekao. Sada se, molim te, pridigni i pojedi malo moje divljači, da možeš da me blagosloviš.”
20 „Kako si je tako brzo našao, sine?” upita Isaak svog sina, a ovaj odgovori: „Zato što mi je pomogao Jehova, tvoj Bog.”
21 Tada Isaak reče Jakovu: „Priđi bliže, sine, da opipam da li si ti zaista moj sin Isav ili nisi.”
22 Jakov se primače svom ocu Isaaku, i ovaj ga opipa, pa reče: „Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove.”
23 Nije ga prepoznao, jer su mu ruke bile rutave kao u njegovog brata Isava. Kada je hteo da ga blagoslovi, 24 upita ga još jednom: „Jesi li ti zaista moj sin Isav?”
A Jakov odgovori: „Jesam.”
25 Tada Isaak reče: „Sine, prinesi mi da pojedem malo tvoje divljači, da mogu da te blagoslovim.”
I Jakov mu prinese, pa je Isaak jeo. A doneo je i vina, pa je Isaak pio.
26 Tada mu njegov otac Isaak reče: „Sada priđi i poljubi me, sine.”
27 I Jakov mu priđe i poljubi ga, a Isaak oseti miris njegove odeće, pa ga blagoslovi, govoreći:
„Miris moga sina sličan je mirisu polja
koje je Jehova blagoslovio.
28 Neka ti Bog daje rosu sa neba i plodnu zemlju
– obilje žita i mladog vina.
29 Neka ti narodi služe
i neka ti se plemena klanjaju.
Vladaj nad svojom sabraćom
i neka ti se klanjaju potomci tvoje majke.
Proklet bio ko te proklinje
i blagosloven ko te blagosilja!”
30 Tek što je Jakov otišao od svog oca Isaaka nakon što ga je ovaj blagoslovio, njegov brat Isav stiže iz lova. 31 I on spremi ukusno jelo, donese ga ocu, pa mu reče: „Oče, pridigni se i pojedi malo moje divljači, da možeš da me blagosloviš.”
32 A njegov otac Isaak ga upita: „Ko si ti?”
„Ja sam tvoj sin” odgovori on, „tvoj prvorođeni sin Isav.”
33 Na to Isaak pretrnu od užasa i reče: „Pa ko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i doneo mi je? Jeo sam je pre nego što si ti došao i blagoslovio sam ga, i on će biti blagosloven.”
34 Kada je Isav čuo šta je njegov otac rekao, silno i ogorčeno kriknu, pa reče ocu: „I mene blagoslovi, oče!”
35 A Isaak reče: „Tvoj brat je došao i na prevaru uzeo tvoj blagoslov.”
36 Tada Isav reče: „Zar se s pravom ne zove Jakov[a]? Već me je dvaput prevario – uzeo mi je pravo prvorodstva, a sada mi, evo, uze i blagoslov.”
Onda upita: „Zar za mene nisi sačuvao nijedan blagoslov?”
37 Isaak odgovori: „NJega sam postavio za tvoga gospodara i dao mu svu njegovu sabraću za sluge, obezbedio ga žitom i mladim vinom – pa šta sad da učinim za tebe, sine?”
38 Na to Isav reče ocu: „Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi i mene, oče moj!”
I glasno zaplaka.
39 Njegov otac Isaak mu reče:
„Daleko od plodne zemlje biće ti dom,
daleko od rose s neba.
40 Živećeš od svoga mača
i svome bratu služiti.
Ali, kada se pobuniš,
zbacićeš njegov jaram s vrata.”
41 Isav zamrze Jakova zbog blagoslova koji je ovome dao otac, pa pomisli: „Moj otac će uskoro umreti[b]. Tada ću ubiti svog brata Jakova.”
42 Kada su Reveki rekli šta njen stariji sin Isav namerava, ona posla po svog mlađeg sina Jakova, pa mu reče: „Tvoj brat Isav se nosi mišlju da te ubije. 43 Zato me sada poslušaj, sine: smesta beži mom bratu Lavanu u Haran. 44 Ostani kod njega neko vreme, dok tvog brata ne prođe bes. 45 Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi šta si mu uradio, javiću ti da se vratiš. Zašto da vas obojicu izgubim u istom danu?”
Isaak šalje Jakova Lavanu
46 Reveka reče Isaaku: „Smučio mi se život zbog ovih Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom od žena iz ove zemlje – Hetitkinjom kao što su ove – šta će mi život!”
